Kopriva je jedan od najpoznatijih domaćih pripravaka za jače biljke. Baštovani je vole jer je dostupna, besplatna i može pomoći biljkama da dobiju bolju zelenu masu.
Drveni pepeo mnogi čuvaju za baštu jer sadrži korisne minerale, ali nije za svaku biljku i nije za svaku zemlju. Najveća greška je kada se sipa previše i preblizu korijena.
Crni luk izgleda jednostavno za uzgoj, ali jedna greška mu posebno smeta: stalno mokra zemlja. Kada glavica treba da sazrije, previše vode može napraviti više štete nego koristi.
Krompir često dobro krene, a onda list odjednom dobije mrlje, požuti ili počne da propada. Najbolja zaštita počinje prije nego što se bolest jako proširi.
Tikvice često izgledaju kao da će roditi kao lude, pune su cvjetova, a plodova malo. U mnogim slučajevima problem nije u biljci, nego u oprašivanju, zalivanju ili prevelikoj gužvi oko lista.
Paprika voli toplotu, ali ne voli gladnu i zbijenu zemlju. Kada krene da cvjeta, treba joj mirna vlaga i lagana prihrana, inače cvjetovi znaju opadati prije nego što se formira plod.
Jagode često ne propadnu zato što im nešto ozbiljno fali, nego zato što plod leži direktno na vlažnoj zemlji. Tada se brže prlja, mekša i počinje da trune baš kada treba da sazri.
Sitne bube na listovima često se pojave preko noći. Prvo ih vidite na mladim vrhovima, a onda list počne da se uvija i biljka izgubi snagu. Jedan od najpoznatijih domaćih trikova je blagi sprej od bijelog luka.
Soda bikarbona se često spominje kao kuhinjski trik za baštu, ali najveća greška je kada se koristi prejako i prečesto. Tada može više naškoditi listu nego pomoći biljci.
Paradajz ne traži samo da naraste visoko. Ako korijen nema stabilnu vlagu i dovoljno hraniva, biljka može imati mnogo lista, a malo zdravih i krupnih plodova.