Moja djevojka je polako ustala od stola, spustila salvetu i pogledala moju majku pravo u oči.
„Gospođo, znam da mislite da nisam dovoljno dobra za vašeg sina. Znam da nemam skupu odjeću, bogate roditelje ni prezime koje otvara sva vrata. Ali želim da vam kažem samo jednu stvar.“
Majka se podrugljivo nasmijala.
„Baš me zanima šta jedna obična seoska djevojka ima da mi kaže.“
Moja djevojka je ostala potpuno mirna.
„Prije mnogo godina, jedna žena je došla u našu kuću. Bila je trudna, gladna i nije imala gdje da prespava. Moj otac ju je primio, a moja majka joj je dala svoju odjeću i posljednji novac koji smo imali.“
Moja majka je odjednom prestala da se smije.
Djevojka je nastavila:
„Ta žena je obećala da nikada neće zaboraviti našu dobrotu. A onda je otišla i više se nikada nije javila.“
Primijetio sam da je majka problijedjela.
„Kakve to veze ima sa mnom?“, upitala je drhtavim glasom.
Moja djevojka je iz torbice izvadila staru, požutjelu fotografiju i spustila je na sto.
Na fotografiji su bili njeni roditelji, ispred skromne seoske kuće, a između njih mlada trudnica.
Ta trudnica bila je moja majka!
„Nemoguće!“, prošaputala je.
Otac je naglo ustao sa stolice.
„Odakle ti ova fotografija?!“
Djevojka ga je pogledala.
„Moj otac je čuvao ovu sliku više od trideset godina. Uvijek nam je govorio da čovjeka ne treba suditi po odjeći, novcu ili porijeklu.“
U sobi je nastala potpuna tišina.
Moja majka je počela da plače.
„Da, to sam ja“, priznala je. „Tada nisam imala ništa. Tvoj otac i ja još nismo bili vjenčani, a moja porodica me se odrekla. Ti ljudi su mi spasili život.“
Pogledao sam je potpuno zbunjen.
„Mama, zašto nam nikada nisi pričala o tome?“
Spustila je glavu.
„Zato što sam se stidjela svoje prošlosti. Kada smo stekli bogatstvo, željela sam da svi misle da sam oduvijek živjela ovako.“
Moja djevojka joj je prišla.
„Gospođo, nisam vam pokazala ovu fotografiju da bih vas ponizila. Samo sam željela da vas podsjetim da je i vama nekada neko pružio ruku kada niste imali ništa.“
Majka je zaplakala još jače.
„Oprosti mi, dijete. Danas sam ponizila kćerku ljudi kojima dugujem toliko mnogo.“
Pomislio sam da je time sve završeno.
Ali tada je moj otac, koji je do tog trenutka ćutao, izgovorio nešto što nas je sve šokiralo.
„Postoji još nešto što morate znati. Njen otac nije samo pomogao tvojoj majci. On je razlog zbog kojeg danas imamo sve ovo bogatstvo.“
Pogledao sam ga u nevjerici.
„Kako to misliš, tata?“
Otac je otvorio fioku starog ormara i izvadio dokument koji je čuvao više od trideset godina.
„Kada sam pokretao svoju prvu firmu, niko nije htio da mi pozajmi novac. Jedini čovjek koji je vjerovao u mene bio je njen otac. Prodao je dio svoje zemlje i dao mi novac da započnem posao.“
Moja djevojka je zanijemjela.
„Ali moj otac nikada nije spominjao nikakvu pozajmicu!“
Otac je obrisao suze.
„Zato što nije tražio ništa zauzvrat. A ja sam obećao da ću mu se jednog dana odužiti. Međutim, kada sam postao bogat, dozvolio sam da me ponos udalji od ljudi koji su mi pomogli.“
Zatim je spustio dokument ispred nas.
„Ovo je ugovor koji sam potpisao sa tvojim ocem. Prema njemu, dio moje prve kompanije pripada njegovoj porodici.“
Moja majka je stavila ruku preko usta.
A onda je otac izgovorio rečenicu koju nikada neću zaboraviti:
„Sine, djevojka koju smo večeras ponizili možda ima veće pravo na naše bogatstvo nego svi mi zajedno!“
Ali najveći šok tek je uslijedio kada je moja djevojka pogledala dokument i tiho rekla:
„Moj otac mi je prije smrti ostavio pismo. Rekao je da ga otvorim samo ako jednog dana upoznam porodicu čovjeka kojem je pomogao.“
Iz torbice je izvadila zatvorenu kovertu.
KADA SMO PROČITALI ŠTA JE NJEN OTAC NAPISAO, MOJA MAJKA JE PALA NA KOLJENA I ZAMOLILA JE ZA OPROŠTAJ…
