U vožnji mi nudi flašicu vode i kaže da djelujem kao da mi nije dobro. Uzela sam nekoliko gutljaja i naslonila glavu na sjedište. Pitala sam ga koliko mu dugujem za vožnju, a on se samo nasmijao i rekao: „Ništa, samo želim da stigneš kući sigurna.“
Nisam ni primijetila kada smo stigli. Pomogao mi je da izađem iz auta i dopratio me do ulaza. Ujutro sam se probudila s jakom glavoboljom i jedva se sjećala prethodne noći.
Na stolu sam ugledala papirić koji mi je ostavio. Na njemu je pisalo: „Sinoć nisi bila u stanju da sama ideš kući. Ključ ti je ispao u autu. Ostavio sam ga kod komšinice.“
Tek tada sam shvatila koliko sam nepromišljeno postupila ulazeći pijana u automobil potpunog stranca. Imala sam sreće što je te noći naišao neko ko nije želio da iskoristi moju ranjivost.
Od tog jutra sebi sam obećala jedno: nikada više neću dovesti sebe u situaciju u kojoj ne mogu da odlučujem trezveno i sigurno.
