„Razvodim se i vraćam kući zauvijek.“
Nisam znao šta da kažem. Deset godina je gradio život u Njemačkoj, imao dobar posao, stan i porodicu. Pitao sam ga šta se dogodilo, ali samo je rekao da će mi sve objasniti kada stigne.
Sedam dana kasnije stajao je pred našim vratima sa dva kofera. Zagrlio je majku, a ona je odmah zaplakala. Primijetio sam da je potpuno drugačiji — umoran, zamišljen i nekako slomljen.
Te večeri sjeli smo za sto i konačno je počeo da priča.
„Tata, sve ove godine slao sam vam slike i pričao kako mi je dobro. Ali nisam vam govorio cijelu istinu.“
Pogledao je u pod, a zatim izvadio kovertu iz torbe i pružio mi je.
„Ovo je razlog zbog kojeg sam se vratio.“
Otvorio sam kovertu, pročitao prvu stranicu i samo pogledao sina. Nisam mogao vjerovati šta je deset godina krio od nas…
