Na računu je stajalo Majino ime.
Pogledala je muža, pa svekrvu, potpuno zbunjena. „Kako moje ime? Ja za ovaj račun nisam ni znala.“
Svekrva je tada spustila crnu torbu na sto i rekla: „Aleksandar mi je prije 12 godina rekao da želi da vam obezbijedi budućnost. Novac koji mi je slao nikada nisam trošila. Svaku marku sam čuvala.“
Iz torbe je izvadila još jednu fasciklu. U njoj su bili ugovor i dokumenti za malu kuću sa dvorištem.
Aleksandar je tiho rekao: „Znao sam da bi ti uvijek stavila djecu i sve druge ispred sebe. Zato sam rekao da novac šaljem mami. Ona ga je čuvala, a ja sam dodavao koliko sam mogao.“
Maja je otvorila posljednji dokument i ugledala svoje ime kao vlasnika kuće.
„Zašto baš moje ime?“ upitala je kroz suze.
Aleksandar ju je zagrlio i odgovorio: „Jer sam želio da, šta god se jednog dana dogodilo, ti i djeca uvijek imate svoj dom.“
Ali svekrva tada reče: „Postoji još nešto što vam nisam rekla…“
