Moja žena je psihopata… Nakon što smo se vjenčali, odmah mi je bilo čudno što se svaki dan po 2–3 puta čuje sa svojim tatom. Mislio sam da će vremenom to doći na svoje, ali kako je vrijeme odmicalo, sve češće su se zivkali. Vjerujte, dnevno su razgovarali i po sat vremena preko telefona.
Neki dan više nisam mogao da trpim i rekao sam joj da to nije normalno što rade, da je bolesno. Ništa mi nije odgovorila, samo je otišla plačući u spavaću sobu.
Volim je i bilo mi je nekako žao što sam je rastužio. Krenuo sam u sobu da joj se izvinim, a kada sam ušao, zatekao sam je kako sjedi na ivici kreveta, drži telefon u rukama i jeca.
Prišao sam joj i pitao šta se dešava. Pogledala me je kroz suze i rekla:
„Sad ćeš konačno saznati zašto svaki dan pričam s tatom.“
Nisam znao šta da očekujem. Mislio sam da će mi reći da je njen otac usamljen ili da jednostavno imaju takav odnos. Ali onda je otvorila telefon i pokazala mi poruke koje su razmjenjivali posljednjih mjeseci.
Njen otac je već duže vrijeme bio teško bolestan. Nije želio da iko osim najbliže porodice zna koliko je situacija ozbiljna. Moja žena je to krila i od mene jer joj je otac tražio da nikome ništa ne govori. Svaki njihov razgovor mogao je biti posljednji.
„Doktori su mu rekli da mu nije ostalo mnogo vremena“, rekla mi je. „Zato ga zovem svaki dan. Bojim se dana kada ću pozvati, a on se neće javiti.“
U tom trenutku nisam znao gdje da gledam. Sve ono što sam joj rekao nekoliko minuta ranije počelo je da mi odzvanja u glavi. Nazvao sam njihovu bliskost „bolesnom“, a nisam imao pojma kroz šta prolazi.
Sjeo sam pored nje i izvinio joj se. Rekao sam da sam pogriješio i da nisam imao pravo da donosim zaključke prije nego što sam je pitao šta se događa.
Onda mi je rekla nešto što nikada neću zaboraviti:
„Nisam ljuta na tebe. Samo želim da, dok još mogu, čujem tatin glas.“
Od tog dana više joj nikada nisam prigovorio zbog tih poziva. Naprotiv, kada bih vidio da razgovara s ocem, izašao bih iz sobe i pustio ih da pričaju koliko god žele.
Nekoliko mjeseci kasnije njen otac je preminuo.
Tek tada sam shvatio koliko su joj značili svi oni razgovori koje sam smatrao pretjerivanjem. Danas bi dala sve da telefon zazvoni još samo jednom i da sa druge strane čuje njegovo: „Kako si mi, kćeri?“
