Ja: „Pa vratilo se jutros kući u 8:35. Čula sam kako otvaraš vrata i hodaš po donjem spratu.“
Nekoliko sekundi nije odgovarao, a onda mi je napisao:
„Ja sam na poslu od sedam. Nisam se vraćao kući.“
U tom trenutku sam se potpuno razbudila. Pomislila sam da se šali, pa sam ga odmah pozvala. Javio se iz kancelarije, a u pozadini sam čula njegove kolege.
„Ako nisam bio ja, ko je onda u kući?“ pitao je.
Srce mi je počelo lupati. Zaključala sam vrata spavaće sobe i pokušala da se sjetim jesam li možda samo sanjala. Ali onda sam ponovo čula nešto dole.
Ovoga puta jasno — otvorila su se vrata kuhinjskog ormarića, a zatim se začuo zvuk šolje spuštene na sto.
Muž mi je preko telefona rekao da ne izlazim iz sobe i da odmah zovem policiju.
Dok sam razgovarala s njim, začuli su se koraci na stepenicama.
Polako su se približavali mojoj sobi.
A onda je neko pokucao tri puta i izgovorio moje ime… glasom koji sam vrlo dobro poznavala.
