Od tog dana direktor se prema meni potpuno promijenio. Nije više bilo šala ni opuštenih razgovora. Govorio je kratko, provjeravao vrijeme dolaska i tražio da mu javim kada završim svaku vožnju. Pomislio sam da sam uvrijedio čovjeka koji mi je upravo dao posao. One dvije limenke ostale su neotvorene. Kada sam odbio, samo ih je …
Nije on, već moja sestra. Stajala je kraj šporeta u kecelji koju mi je mama poklonila za useljenje. Nismo razgovarale skoro tri godine. Kada me je ugledala, spustila je varjaču. Muž je izašao iz ostave i odmah vidio da sam shvatila: njih dvoje su se dogovorili iza mojih leđa. „Samo me saslušaj“, rekla je. Odgovorila …
„Nemoj da je otvaraš dok ne razgovaram s tvojom majkom“, rekao je. Odjednom više nije djelovao ljutito, nego uplašeno. Pitala sam ga zašto u njegovom autu postoji koverta za nju. Nije pokušao da mi je otme. Samo je držao volan i gledao kroz vjetrobran. Znala sam da se poznaju iz mladosti, ali u našoj kući …
A onda mi je stigla poruka od djevojke koju nisam poznavala. Napisala je: „Mislim da treba da znaš šta šalje drugima.“ Uz poruku je bila fotografija ekrana. Prepoznala sam svoju sliku i njegov komentar ispod nje. Nekoliko sekundi nisam mogla ni da udahnem. Prva misao bila mi je da ga nazovem i molim da sve …
Na fotografiji je bila njegova žena s troje djece. Najmlađi dječak držao je papirnu krunu, a moj ljubavnik stajao je pored njih, nasmijan. Fotografija je snimljena prethodnog vikenda. Istog onog vikenda kada mi je govorio da spava sam u iznajmljenom stanu i čeka da se razvod završi. Šef je fotografiju okrenuo prema meni. „Neću vas …
Pri dnu nalaza pisalo je: „Potrebne kontrolne pretrage nakon završetka liječenja.“ Ispod toga datum kojeg se nisam sjećao. Pregled nikada nisam obavio. Godinama sam živio s prepričanom rečenicom, uvjeren da je ona konačan odgovor na pitanje koje nisam smio ni da postavim. Supruga je stajala na vratima spavaće sobe dok sam držao papir. Vidjela je …
„Tvoj otac je upravo dole. Došao je da popravi bojler“, rekla je njena mama, još držeći moju ruku. Djevojka me je pogledala, a meni je kroz glavu prošlo sve što sam tog jutra slagao kod kuće. Rekao sam da idem da učim za ispit kod kolege. Njena mama pustila me je tek kada je vidjela …
„Kume, vrijeme je da saznaš zašto te nikada nisam pustio da plaćaš moje račune.“ Gurnuo je kovertu još malo prema meni. Pomislio sam da je ostao bez posla, da dug više ne može da vraća. Već sam računao koliko mogu da mu prebacim, a da ga ne uvrijedim. U koverti nije bio račun. Bila je …
Na crtežu smo stajali muž, sin i ja. Ona je bila nacrtana u malom kvadratu, iza zatvorenih vrata. Iznad naših glava povukla je debele crvene linije. Pitala sam je šta predstavljaju. Pokrila je uši i rekla: „Kad ste veliki i glasni.“ Tog popodneva nisam je nagovarala da izađe iz sobe. Sjela sam na pod pored …
Ona je nosila kutiju s kolačima i smijala se nekome iza mene. U prvi mah pomislio sam da će zastati kada me prepozna. Zastala je, ali na njenom licu nije bilo ni ljutnje ni tuge. Pozdravila me je pristojno, kao nekadašnjeg komšiju. Pitao sam za kćerku. Čim sam izgovorio pitanje, shvatio sam koliko ružno zvuči …