Jednog dana zazvonio je telefon. Javila se moja ćerka i uzbuđeno rekla da dođemo kod nje za vikend, ali nije htjela objasniti zašto. Rekla je samo: „Molim vas, nemojte ništa planirati.“
Kad smo stigli, odvela nas je u malu kancelariju fakulteta. Tamo je sjedila žena u elegantnom odijelu. Trebalo mi je nekoliko sekundi da je prepoznam. Bila je to Ana.
Nije više bila ona mršava, povučena djevojka iz studentskog doma. Završila je fakultet, zaposlila se u velikoj kompaniji, a zatim pokrenula vlastiti posao. Nasmejala se čim nas je ugledala i odmah zaplakala.
„Znam da ste vi“, rekla je.
Muž i ja smo se pogledali i pravili da ne razumijemo. Godinama smo pazili da nijedna uplata ne otkrije naše ime. Slali smo koliko smo mogli — nekad 30, nekad 50 maraka. Nama to nije bilo malo. Često smo zbog toga odustajali od nekih svojih stvari, ali nikad nismo požalili.
Ana je iz torbe izvadila staru kovertu. U njoj je bio jedan od papirića za uplatu na kojem se, sasvim slučajno, vidio dio našeg prezimena. Godinama ga je čuvala.
Rekla je da joj novac tada nije samo kupovao hranu. „Svaki put kad bi stigla uplata, znala sam da negdje postoji neko ko vjeruje da vrijedim dovoljno da nastavim.“
Pomislila sam da nas je pozvala samo da se zahvali. Međutim, tada je stavila pred nas fasciklu.
U njoj je bio ugovor o stipendiranju studenata iz siromašnih porodica. Fond je nosio ime naše pokojne ćerke.
Zaledila sam se.
Naša ćerka je, dvije godine ranije, iznenada preminula nakon kratke bolesti. Ana je cijelo vrijeme ostala u kontaktu s njom i od nje je saznala ko joj je slao novac. Nije nas odmah kontaktirala jer je željela prvo uraditi nešto što bi imalo smisla.
„Ona mi je pomogla da saznam ko ste. A vi ste meni pomogli da ostanem na fakultetu. Zato želim da ovo bude njeno ime.“
Tog dana nismo dobili nazad novac koji smo slali. Dobili smo nešto mnogo veće. Svake godine nekoliko studenata dobije pomoć iz tog fonda, a na zidu kancelarije stoji fotografija naše ćerke.
Ponekad učiniš malo dobro djelo i zaboraviš na njega. Ali negdje, godinama kasnije, ono nastavi živjeti životom koji nisi mogao ni zamisliti.
