Rekla sam mu: „Danas ti nisam spremila ručak. Nisam htjela da ispadnem nepristojna prema tvojoj koleginici. Možda je i danas ponijela nešto za vas dvoje.“
Pogledao me zbunjeno i odmah shvatio da sam se naljutila. Pokušao je da objasni kako između njih nema ništa i da je samo prihvatio nekoliko zalogaja jer je ona insistirala.
Nisam željela da pravim svađu, ali sam mu rekla da nije problem u hrani, već u tome što sam svakog jutra ustajala ranije da bih mu spremila nešto, a on je moj trud bez razmišljanja donio kući netaknut.
Otišao je tog jutra bez ručka.
Kada se vratio s posla, u rukama je nosio kesu sa namirnicama. Spustio ju je na sto, zagrlio me i rekao:
„Sutra ti spavaj. Ja ustajem u šest i spremam ručak za oboje.“
Ali onda je izvadio telefon i pokazao mi poruku koju mu je koleginica poslala tog popodneva.
Kada sam pročitala posljednju rečenicu, više nisam bila sigurna da sam bez razloga bila ljubomorna…
