Jednu stvar — telefon.
Prvi put nisam obraćao pažnju. Pomislio sam da ga drži pored sebe zbog djece, ako je neko hitno pozove. Ali onda sam primijetio da svaki put, čim dođem, uključi zvuk i ostavi telefon na noćnom ormariću, ekranom okrenutim prema dolje.
Jednog dana sam je pitao:
„Zašto ti je telefon baš uvijek tu?“
Odjednom se uozbiljila. Pogledala me nekoliko sekundi i rekla:
„Bolje ti je da ne znaš.“
Mislio sam da se šali, ali tada je telefon zazvonio. Na ekranu se pojavilo ime njenog muža.
Ona se nije uspaničila. Samo je podigla prst na usne i javila se potpuno mirnim glasom.
A onda sam sa druge strane čuo nešto zbog čega sam se sledio.
Njen muž je rekao:
„Je li opet kod tebe?“
