SVEKRVA JE SNAHI DALA NOVAC ZA POPRAVKU AUTOMOBILA – A ONDA JE SIN SLUČAJNO OTKRIO DA AUTO NIKADA NIJE BIO POKVAREN
Zora je imala sedamdeset četiri godine i sina jedinca, Dragana.
Dragan je sa suprugom Milenom i dvoje djece živio nekoliko kilometara od nje.
Jednog jutra Milena je došla kod svekrve vidno zabrinuta.
„Mama Zoro, automobil nam se pokvario. Majstor traži skoro 5.000 maraka.“
Zora se zabrinula.
Znala je da im automobil treba zbog posla i djece.
„A Dragan nema novca?“
Milena je spustila pogled.
„Ne želim da ga dodatno opterećujem. Već ima dovoljno problema.“
Zora je godinama čuvala nešto ušteđevine za popravku svoje kuće.
Ipak, izvadila je 5.000 maraka.
„Uzmi. Samo popravite auto.“
Milena ju je zagrlila.
„Nemojte Draganu govoriti. Vratiću vam čim budem mogla.“
Prošla su skoro tri mjeseca.
Jednog dana Dragan je došao kod majke da joj pomogne oko dvorišta.
Dok su pili kafu, Zora ga je upitala:
„Je li sada automobil dobro?“
„Jeste. Zašto ne bi bio?“
„Pa poslije one velike popravke.“
Dragan ju je zbunjeno pogledao.
„Kakve popravke?“
Zora je zastala.
„Milena mi je rekla da se auto pokvario. Dala sam joj 5.000 maraka.“
Dragan je spustio šoljicu.
„Mama, naš automobil nije bio kod majstora već više od godinu dana.“
Zora je problijedjela.
Te večeri Dragan je suočio suprugu.
„Milena, gdje je 5.000 maraka koje si uzela od moje majke?“
Snaha je prvo ćutala.
Onda je počela plakati.
„Morala sam nekome pomoći.“
„Kome?“
Milena nije odgovorila.
Dragan je ponovio pitanje.
Tada je izgovorila ime čovjeka kojeg nije spomenula otkako su se vjenčali.
Dragan je ustao od stola.
„Ti se još uvijek čuješ s njim?“
Zora ih je samo gledala.
Tek tada je shvatila da laž o pokvarenom automobilu nije bila najveća tajna koju je njena snaha skrivala.
