SNAHA JE SVEKRVI GODINAMA GOVORILA: „VI STE MI KAO MAJKA“ – A ONDA JE SVEKRVA SLUČAJNO ČULA ŠTA GOVORI KADA MISLI DA JE NIKO NE ČUJE
Zorica je imala sedamdeset dvije godine i sina jedinca, Nenada.
Kada se Nenad oženio Jelenom, Zorica se trudila da bude dobra svekrva.
Nije se miješala u njihov brak, ali je pomagala koliko je mogla.
Čuvala je unuke, kuvala ručak kada su radili i često od svoje penzije kupovala namirnice.
Jelena bi je zagrlila i govorila:
„Mama Zorice, vi ste meni kao druga majka.“
Zorici je to mnogo značilo.
Kada su Nenad i Jelena odlučili renovirati kuću, nedostajalo im je novca.
Zorica je iz svoje ušteđevine dala 8.000 maraka.
„Ne morate vraćati. Jednog dana će sve ostati unucima.“
Prošlo je nekoliko mjeseci.
Jednog popodneva Zorica je došla kod njih da ostavi kolač.
Vrata su bila otključana.
Čula je Jelenu kako u kuhinji razgovara telefonom.
Nije željela prisluškivati i krenula je da se javi.
A onda je čula svoje ime.
Jelena se smijala.
„Ma Zorica će dati šta god Nenad traži. Samo joj spomeneš unuke i odmah otvara novčanik.“
Zorica je zastala.
Žena sa druge strane nešto je rekla, a Jelena nastavila:
„Još malo ćemo je nagovoriti da proda onu zemlju. Šta će njoj u tim godinama?“
Zorici je kolač skoro ispao iz ruku.
Nije ušla u kuhinju.
Tiho je izašla i vratila se kući.
Te večeri Nenad ju je nazvao.
„Mama, Jelena kaže da si danas trebala doći.“
„Bila sam.“
Nastala je tišina.
„Zašto nisi ušla?“
Zorica je odgovorila:
„Čula sam dovoljno.“
Sutradan su sin i snaha došli kod nje.
Jelena je pokušavala objasniti da se samo šalila.
Ali Zorica je imala jedno pitanje:
„Kakve veze moja zemlja ima sa vama?“
Jelena je problijedjela.
Nenad ju je zbunjeno pogledao.
„Kakva zemlja?“
Tada je Zorica shvatila da njen sin uopšte nije znao šta njegova supruga planira.
A kada je Jelena konačno priznala zbog čega joj je bila potrebna Zoričina zemlja, porodična svađa tek je počela.
