MAJKA JE SINU DALA NOVAC DA OTVORI FIRMU – A ONDA JE NA NJENA VRATA STIGAO ČOVJEK KOJI JE TRAŽIO 20.000 MARAKA
Radmila je imala sedamdeset tri godine i sina jedinca, Igora.
Igor je godinama radio za druge, ali je sanjao da pokrene vlastiti posao.
Jednog dana došao je majci.
„Mama, imam priliku da otvorim malu firmu. Nedostaje mi 12.000 maraka.“
Radmila je taj novac čuvala za starost.
Ipak, odlučila je pomoći sinu.
„Ako ćeš od toga napraviti nešto svoje, uzmi.“
Dala mu je 12.000 maraka.
Igor ju je zagrlio.
„Jednog dana bićeš ponosna na mene.“
Prvih mjeseci pričao joj je da posao ide dobro.
Donosio joj je poklone i govorio da uskoro počinje vraćati novac.
Radmila ništa nije tražila.
A onda je jednog jutra pred njenom kućom stao nepoznati automobil.
Iz njega je izašao muškarac sa fasciklom.
„Jeste li vi Igorova majka?“
„Jesam.“
Čovjek je ozbiljno pogledao.
„Onda moramo razgovarati.“
Radmila ga je pozvala unutra.
Muškarac je otvorio fasciklu i stavio nekoliko papira pred nju.
„Vaš sin mi duguje 20.000 maraka.“
Radmila je zanijemila.
„To nije moguće. Firma mu dobro posluje.“
Čovjek ju je čudno pogledao.
„Kakva firma?“
Radmila je osjetila hladnoću u rukama.
„Firma koju je otvorio mojim novcem.“
Muškarac je nekoliko trenutaka ćutao.
A onda je rekao:
„Gospođo, vaš sin nikada nije otvorio nikakvu firmu.“
Radmila je odmah pozvala Igora.
Nije se javljao.
Te večeri pojavio se na vratima.
Na stolu su ga čekali papiri.
„Igore, gdje je mojih 12.000 maraka?“
Sin je problijedio.
„Mama, mogu objasniti.“
Ali kada je Radmila saznala za šta je Igor zapravo uzeo njen novac i kako je napravio još 20.000 maraka duga, shvatila je da problem njenog sina traje mnogo duže nego što je mogla zamisliti.
