Kroz tu prepisku saznam da su me mjesecima ogovarale. Pisale su kako sam „nesposobna“, kako radim najmanje i kako će me uskoro nagovoriti da sama dam otkaz.
Ali onda sam pročitala poruku zbog koje sam se zaledila.
Jedna koleginica je napisala:
„Samo još malo izdrži. Kad ona ode, njen otac će tebe postaviti za šeficu.“
Nisam mogla da vjerujem. Kako one znaju ko je moj otac?
Nastavila sam da čitam i shvatila da jedna od njih već mjesecima razgovara s njim iza mojih leđa.
Odmah sam ga pozvala.
„Tata, da li ti poznaješ Milicu iz kladionice?“
Nastala je duga tišina.
„Da“, odgovorio je.
„Zašto joj govoriš da će postati šefica kada ja odem?“
Tada je izgovorio nešto što me potpuno zbunilo:
„Zato što kladionicu nisam otvorio da bih zaradio novac. Otvorio sam je da bih saznao kome mogu vjerovati prije nego što sve prepišem na tebe.“
Sljedećeg jutra pojavio se u lokalu bez najave.
Sve koleginice su zanijemile kada me je zagrlio i rekao:
„Vrijeme je da im kažeš ko si.“
Ali tada je Milica ustala i iz torbe izvadila dokument.
„Prije nego što joj bilo šta prepišeš“, rekla je mom ocu, „mislim da bi ona trebalo da sazna šta si potpisao prije dvadeset godina…“
