Polako sam krenuo za njom, pazeći da me ne primeti. Sišla je niz stepenice i izašla iz zgrade. Nisam mogao da verujem svojim očima kada sam video da je komšijin sin čeka iza ugla. Prišla mu je, nešto mu šapnula i oboje su se nasmejali.
Srce mi je lupalo kao ludo. Hteo sam odmah da izletim pred njih, ali sam odlučio da sačekam i vidim dokle će sve ovo otići.
Krenuli su zajedno prema obližnjoj ulici, a ja sam ih pratio sa pristojne udaljenosti. Posle nekoliko minuta zaustavili su se ispred jedne kuće. Moja žena je izvadila ključ iz torbe i otključala vrata.
Tada sam se potpuno sledio. Otkud mojoj ženi ključ od te kuće?
Sačekao sam nekoliko minuta, a onda prišao prozoru. Ono što sam unutra ugledao nateralo me je da se uhvatim za glavu.
Za stolom je sedeo čovek za koga sam verovao da je pre mnogo godina nestao iz našeg života. A moja žena mu je upravo pružala kovertu sa mojim imenom.
U tom trenutku shvatio sam da tajna koju krije možda nema nikakve veze sa prevarom, već sa nečim mnogo ozbiljnijim.
Ali pravi šok usledio je kada sam čuo kako komšijin sin izgovara: „Vreme je da mu konačno kažemo istinu. On mora da sazna ko sam ja…“
