„Možete li me prvo odvesti na jednu adresu? Nije usput, ali večeras mi se ne žuri.“ Dala mi je presavijen papir. Na njemu su bile tri ulice i, na dnu, adresa doma za stare. Rekao sam da možemo redom, kako god njoj odgovara. Pred prvom kućom zamolila me je da usporim. Tu je, rekla je, …

„Hajde da vidimo jesi li stvarno toliko fina ili samo glumiš“, rekao je, kao da smo se o tome već dogovorili. Prvo sam pomislila da nisam dobro čula. Onda je posegnuo prema mojoj ruci i osmijeh mu je nestao čim sam se odmakla. Rekla sam mu da zakopča pantalone i da me vrati kući. Počeo …

Rade je kleknuo pored nje, osjetivši kako mu se grlo steže od tuge. Njene staračke ruke bile su ledene pod teškim vunenim pokrivačem, a njeno lice blijedo, ali spokojno. Spustio je ruku na njeno rame, dozivajući je tiho: “Babo Stano… Stano, čuješ li me?” U tom trenutku, njeni tupi kapci su se polako pomjerili. Otvorila …

…spusti šolju i reče: „Ako se dogovorimo nas dvoje, gazda ne mora sve da zna.“ Osmeh mu je ostao na licu, kao da mi nudi povoljnije pločice. Pitala sam ga šta tačno predlaže. Htela sam da čujem celu rečenicu, da posle ne ispadne da sam pogrešno razumela neku nevinu šalu. Prišao je korak bliže i …

„Jesi li i ti došla na večeru kod razvedenog čoveka?“ pitala je. Reč „i“ čula sam jasnije od svega ostalog. Stegla sam flašu vina uz kaput i pogledala prema kuhinji. On se pojavio na vratima bez osmeha s fotografija. „Nije ovako kako izgleda“, počeo je, ali ga žena nije ni pogledala. Zamolila je najstarije dete …

…moje prste dočekati tvrda ivica medicinskog pomagala. Trgla se čim je videla moje lice i povukla bluzu naniže. „Zato nisam htela“, rekla je tiho. U glavi sam imao deset pogrešnih pitanja, a nijedno nisam uspeo da izgovorim. Samo sam sklonio ruku i odmakao se dovoljno da može da ustane ako želi. Objasnila mi je da …

…sam čula svekrvin glas iz naše spavaće sobe. „Ovde nema ništa, pogledaj u drugoj.“ Odmah zatim začula se fioka koja je zapinjala, ona koju je muž mesecima obećavao da popravi. Srce mi je lupalo dok sam prilazila vratima. Nisam bila sama s umišljanjem, neko je zaista preturao po mojim stvarima. Ušla sam bez kucanja. Svekrva …

„Znam. Desilo se noćas, mislio sam da nećeš primetiti.“ Rekao je to dok je mazao paštetu na hleb. Nekoliko sekundi sam samo gledala u njega. Nisam mogla da razumem kako neko ustane, vidi šta se dogodilo u tuđem krevetu i odluči da mirno ode na doručak. Pitala sam zašto me nije probudio ili makar skinuo …

„Nisam ti rekao istinu do kraja. Ja želim da odem.“ Izgovorio je to mirno, gledajući me pravo u oči. Ostala sam sa šoljom između dlanova, iako se čaj odavno ohladio. Nedeljama sam birala reči da ga ne povredim podsećanjem na ono što je uradio, a on je za to vreme smišljao kako da napusti kuću. …

„Za prvi korak, kad budeš znao kuda ideš.“ Tako je pisalo na požutelom papiru, presavijenom preko stare štedne knjižice. Ispod su bili računi, potvrde i jedna moja fotografija iz prvog razreda. Nisam odmah razumeo šta gledam. Deda je sedeo preko puta mene i prstom prelazio preko ispucale drške torbe. U knjižici je bilo skoro osam …