„Molim vas, nemojte otići s njim. Čovjek s kojim sjedite nije onaj za koga se predstavlja. Poznajem ga i znam šta je uradio jednoj drugoj ženi.“
Srce mi je počelo ubrzano kucati.
Okrenula sam se prema konobarici, ali ona je već požurila nazad u restoran, kao da se plašila da će nas muškarac primijetiti.
Stajala sam nekoliko sekundi nepomično, držeći račun u ruci.
„Je li sve u redu?“, upitao me muškarac s kojim sam bila na sastanku.
„Jeste, samo sam nešto zaboravila“, odgovorila sam, pokušavajući da sakrijem nervozu.
Bio je to naš treći sastanak. Upoznali smo se preko interneta prije mjesec dana. Predstavio se kao uspješan poslovni čovjek, razveden, bez djece.
Bio je pažljiv, duhovit i uvijek je znao šta da kaže.
Čak mi je nekoliko puta donio cvijeće i govorio da dugo nije upoznao ženu poput mene.
A sada sam u ruci držala poruku koja je sve dovodila u pitanje.
„Hoćemo li kod mene na piće?“, upitao je.
Sjetila sam se upozorenja.
„Zapravo, nije mi baš dobro. Mislim da ću večeras kući.“
Njegov osmijeh je nestao.
„Kako to misliš? Pa dogovorili smo se da provedemo veče zajedno.“
„Znam, ali umorna sam.“
Pogledao me nekako čudno.
„Nadam se da nije zbog one neprijatnosti s karticom.“
„Naravno da nije“, slagala sam.
Ponudio se da me odveze, ali sam odbila i rekla da ću pozvati taksi.
Kada sam konačno sjela u automobil, osjetila sam ogromno olakšanje.
Ali nisam mogla da prestanem razmišljati o poruci.
Čim sam stigla kući, pronašla sam restoran na internetu i pozvala ih.
Zamolila sam da razgovaram s konobaricom koja nas je posluživala.
Kada se javila, glas joj je zadrhtao.
„Drago mi je da ste dobro. Bojala sam se da ćete otići s njim.“
„Molim vas, objasnite mi šta se događa. Ko je taj čovjek?“
Nekoliko trenutaka je ćutala.
A onda je izgovorila nešto zbog čega mi se sledila krv u žilama.
„Prije dvije godine moja najbolja prijateljica upoznala je istog čovjeka. I njoj je govorio da je uspješan poslovni čovjek, da je razveden i da traži ozbiljnu vezu.“
„I šta se dogodilo?“, upitala sam.
„Poslije nekoliko mjeseci uvjerio ju je da zajedno ulože novac u neki posao. Pokazivao joj je dokumente, obećavao veliku zaradu i govorio da će uskoro kupiti kuću u kojoj će živjeti.“
Zastala je.
„Ona mu je vjerovala. Podigla je kredit i dala mu gotovo svu svoju ušteđevinu.“
Osjetila sam kako mi ruke drhte.
„A onda?“
„Nestao je. Promijenio broj telefona, ugasio profile i nikada joj nije vratio novac.“
Nisam mogla da vjerujem.
Čovjek koji je prije samo sat vremena sjedio preko puta mene, držao me za ruku i govorio kako sam posebna, možda je bio običan prevarant.
„Jeste li sigurni da je to isti čovjek?“
„Potpuno. Prepoznala sam ga čim je ušao u restoran. Zato sam i izmislila da mu je kartica odbijena. Htjela sam da vidim kako će reagovati i da dobijem priliku da vas upozorim.“
Zahvalila sam joj i spustila slušalicu.
Te noći nisam mogla da spavam.
Pregledala sam sve naše poruke.
Tek tada sam primijetila nešto što ranije nisam.
Stalno me je ispitivao gdje radim, imam li svoj stan, živim li sama i koliko dugo sam zaposlena.
Mislila sam da želi bolje da me upozna.
Sada sam se pitala da li je zapravo pokušavao da sazna koliko novca imam.
Sutradan mi je poslao poruku:
„Dobro jutro, ljepotice. Nadam se da si bolje. Jedva čekam da te ponovo vidim.“
Nisam odgovorila.
Poslije nekoliko sati stigla je druga poruka.
„Zašto me ignorišeš? Jesam li nešto pogriješio?“
Odlučila sam da ga direktno pitam.
„Poznaješ li djevojku po imenu Marina?“
Odgovor je stigao gotovo odmah.
„Ne. Zašto?“
Poslala sam mu njenu fotografiju koju mi je konobarica, uz Marinin pristanak, prethodno dostavila.
Nakon toga više nije odgovarao.
Prošlo je deset minuta.
Pa pola sata.
A onda je zazvonio telefon.
Bio je on.
„Ko ti je dao tu fotografiju?!“, povikao je čim sam se javila.
Njegov glas više nije bio nježan i prijatan.
„Dakle, poznaješ je“, odgovorila sam.
„Slušaj me dobro. Ne vjeruj svemu što ti drugi pričaju. Ta žena pokušava da mi uništi život.“
„A šta je s novcem koji joj duguješ?“
Nastala je tišina.
Zatim je hladno rekao:
„Mislim da je najbolje da se više ne viđamo.“
Prekinuo je vezu.
Mislila sam da je time sve završeno.
Ali tri dana kasnije dogodilo se nešto što nisam očekivala.
Na moja vrata pozvonila je nepoznata žena.
Imala je oko četrdeset godina i izgledala veoma uznemireno.
„Izvinite što dolazim ovako nenajavljeno. Ja sam Marina.“
Pozvala sam je unutra.
Sjela je za sto i iz torbe izvadila nekoliko papira.
„Znam da vas je konobarica upozorila. Ali postoji nešto mnogo ozbiljnije što morate da saznate.“
Pružila mi je dokument.
Na njemu je bila fotografija muškarca s kojim sam izlazila.
Ali ime nije bilo isto.
„Kako je ovo moguće?“, upitala sam.
Marina je duboko uzdahnula.
„Zato što vam nije rekao svoje pravo ime. Meni se predstavio drugačije. A policija već ima prijave koje se odnose na njega.“
Osjetila sam kako mi srce lupa.
„Zašto ste onda došli kod mene?“
Pogledala me pravo u oči.
„Zato što sam juče saznala da je prije vas na isti način upoznao još nekoliko žena. A jedna od njih nestala je nakon što je krenula da se sastane s njim.“
Zanijemila sam.
Marina je odmah dodala:
„Ne znamo šta joj se dogodilo niti da li on ima bilo kakve veze s njenim nestankom. Ali mislim da sve što znamo treba da prijavimo policiji.“
Tada sam se sjetila nečega.
Na našem posljednjem sastanku rekao mi je da ima vikendicu izvan grada i da bi volio da me tamo odvede za vikend.
Pokazao mi je čak i fotografiju kuće.
Uzela sam telefon i pronašla je.
Kada je Marina ugledala fotografiju, naglo je ustala.
„Odakle ti ova slika?!“
„On mi je poslao. Rekao je da je to njegova vikendica.“
Marina je prekrila usta rukom.
„To nije njegova vikendica. Tu kuću poznajem. Upravo na toj adresi posljednji put je viđena žena za kojom se traga.“
U tom trenutku shvatila sam da ovo više nije samo priča o propalom sastanku.
Odmah smo kontaktirale policiju i predale im poruke, fotografije i sve informacije koje smo imale.
Ali najveće iznenađenje dogodilo se narednog jutra.
Na telefon mi je stigla poruka s nepoznatog broja.
„Znam da si razgovarala s Marinom. Ali ona ti nije rekla cijelu istinu. Ako želiš da saznaš ko je ona zapravo, pogledaj fotografiju koju sam ti poslao.“
Otvorila sam fotografiju.
Na njoj su zajedno stajali Marina, muškarac s kojim sam izlazila i još jedna žena.
A kada sam pogledala datum fotografije, shvatila sam da je snimljena samo nekoliko dana prije našeg prvog sastanka.
Tada sam se prvi put zapitala: Da li me je konobarica zaista slučajno upozorila ili je neko od samog početka planirao da se svi mi sretnemo?
