Kad je bogata udovica otvorila vrata spavaće sobe, seljak je polako izvadio iz džepa malu, staru kutijicu.
Žena ga začuđeno pogleda i upita:
„Šta je to? Nemojte mi reći da ste mi donijeli poklon!“
Seljak se nasmije, otvori kutijicu i izvadi zlatni prsten.
Udovica ostade bez riječi.
„Gospođo, već mjesecima dolazite kod mene po jaja, a ja sam od prvog dana znao da vi ne dolazite samo zbog njih.“
Žena pocrveni i tiho upita:
„Pa šta onda želite od mene?“
Seljak joj priđe i ozbiljno reče:
„Imam ja i kuću, i njivu, i kokoške, ali nemam nikoga da me čeka kad se umoran vratim kući. Zato sam došao da vas pitam hoćete li se udati za mene.“
Udovica ga pogleda, pa prasnu u smijeh.
„Čovječe, ja sam vas pozvala da vidim šta još imate, a vi biste odmah da me ženite!“
A seljak joj kroz osmijeh odgovori:
„Pa, gospođo, nisam ja lud da vam pokažem sve što imam prije nego što potpišemo papire!“
Kažu da se udovica toliko smijala da je na kraju pristala. A od tog dana seljak više nije prodavao jaja na pijaci — imao je kome da ih nosi kući! 😂
