Bila je ljubomorna na muževljevu 11-godišnju ćerku – a onda je jedna poruka promenila sve…jednom prilikom, kada je došla kod nas, muž je morao nakratko da ode do prodavnice. Ostale smo same u kući.
Sedela je za stolom i crtala. Prišla sam joj i, ne znam ni sama zašto, rekla: „Znaš, tata ne može svaki put sve da ostavi zbog tebe. Ima i svoj život.“
Čim sam to izgovorila, videla sam kako joj se lice promenilo.
Spustila je olovku i tiho pitala: „Je l’ ja smetam tati?“
Umesto da je odmah zagrlim i kažem da ne smeta, ćutala sam. To moje ćutanje bilo je dovoljno.
Kada se muž vratio, ona je rekla da želi kući. Posle toga nekoliko nedelja nije htela da dođe kod nas. Govorila je da ima obaveze i da želi da bude kod mame.
Jedne večeri muž je seo pored mene i pokazao mi poruku koju mu je poslala:
„Tata, ja ću manje dolaziti. Ne želim da se zbog mene svađate. Samo nemoj misliti da te manje volim.“
Kao da me je neko udario u stomak.
Tada sam shvatila šta sam uradila. Svoje nesigurnosti prenela sam na dete koje nije bilo krivo ni za šta. Nisam se takmičila sa drugom ženom za pažnju svog muža — bila sam ljubomorna na njegovu sopstvenu ćerku.
Pozvala sam je i zamolila da razgovaramo. Izvinila sam joj se bez opravdavanja i rekla da je problem bio u meni, a ne u njoj.
Dugo je ćutala, a onda me pitala:
„Znači, ipak smem da dolazim kod tate kad god želim?“
Jedva sam zadržala suze.
„Naravno. Ovo je i tvoj dom.“
Od tog dana pokušavam da popravim ono što sam pokvarila. A svaki put kada ih vidim zajedno, podsetim sebe da ljubav koju otac daje svom detetu meni ništa ne oduzima.
