Rekla je: „Znam da nisi na dijeti.“
Spustila sam pogled i odmah osjetila kako mi se oči pune suzama. Bilo me je sramota više nego ikada. Nisam željela da iko zna kako živimo. U mojoj dječijoj glavi siromaštvo je izgledalo kao nešto za šta sam ja kriva.
Učiteljica nije postavljala mnogo pitanja. Otvorila je fioku i izvadila sendvič i sok. Rekla je da je kupila previše hrane i da će se baciti ako joj ne pomognem. Znala sam da nije istina, ali način na koji je to rekla omogućio mi je da prihvatim bez osjećaja da prosim.
Od tog dana na njenom stolu gotovo svakog jutra bila je „višak užina“. Nekad za mene, nekad za još neko dijete. Nikada nas nije izdvajala pred razredom.
Jednog petka dala mi je malu kesu i rekla da je odnesem mami. Unutra su bile namirnice, ali i koverta. Mama ju je otvorila kod kuće. Bilo je nešto novca i papirić: „Za školski izlet. Svako dijete treba da ima uspomene.“
Mama je plakala cijelu noć.
Godine su prošle. Završila sam školu, fakultet i počela raditi. Učiteljicu nisam vidjela skoro petnaest godina.
A onda sam jednog dana, sasvim slučajno, ušla u malu prodavnicu i ugledala je na kasi. Izgledala je mnogo starije. Razgovarale smo nekoliko minuta i tada sam saznala da je njen muž dugo bio bolestan i da su i oni posljednjih godina jedva sastavljali kraj s krajem.
Nisam joj rekla šta planiram.
Naredne sedmice sam preko direktora škole pokrenula mali fond za besplatne užine djeci čiji roditelji imaju finansijske probleme. Nisam željela da djeca moraju dokazivati pred drugovima da su siromašna. Sistem je bio diskretan: učitelj samo prijavi broj obroka, bez javnog prozivanja.
Fond smo nazvali „Višak užina“.
Kada je saznala, nazvala me i pitala zašto baš to ime. Rekla sam joj: „Zato što ste me vi naučili da pomoć ne mora da ponizi čovjeka.“
Tada mi je priznala nešto što nisam znala. Onu prvu užinu nije kupila za mene. Bila je to njena užina. Tog dana nije jela jer je vidjela da sam gladna.
Danas, svaki put kada neko dijete uzme obrok iz našeg programa, pomislim na nju.
Jedan običan sendvič meni tada nije samo napunio stomak. Pokazao mi je kakva osoba želim postati kad odrastem.
