ZGODNI NOVI KOMŠIJA POČEO JE DA FLERTUJE SA MNOM — A ONDA JE IZVADIO FOTOGRAFIJU MOG MUŽA I OTKRIO ZAŠTO SE DOSELIO PORED NAS
Kada se u kuću pored naše doselio novi komšija, nisam tome pridavala poseban značaj.
Zvao se Marko, imao je nešto više od četrdeset godina i, moram priznati, bio je veoma zgodan muškarac.
Prvih nekoliko dana samo bismo se pozdravili preko ograde.
Kasnije smo počeli razgovarati.
Rekao mi je da se nedavno razveo. Njegova supruga ga je ostavila nakon petnaest godina braka i preselila se u drugi grad.
Djelovao je usamljeno.
Moj muž Ivan je zbog posla često bio odsutan. Nekada bi proveo po nekoliko dana na putu, pa sam veliki dio vremena bila sama.
Jednog popodneva Marko mi je pomogao da unesem nekoliko teških kutija u kuću.
Skuhala sam mu kafu da mu zahvalim.
Razgovarali smo skoro dva sata.
Bio je zabavan i prijatan.
Nekoliko dana kasnije ponovo je došao.
Ovog puta razgovor je postao mnogo ličniji.
Pričao mi je o propalom braku, a onda me pitao jesam li ja srećna sa Ivanom.
„Naravno da jesam“, odgovorila sam.
Ali pitanje me iznenadilo.
Marko me dugo gledao.
„Ponekad ljudi misle da poznaju osobu sa kojom žive“, rekao je. „A zapravo ne znaju ni pola.“
Nisam razumjela na šta cilja.
Nekoliko minuta kasnije počeo je otvoreno da flertuje sa mnom.
Približio mi se i dodirnuo me po ruci.
Odmah sam se odmakla.
„Marko, nemoj.“
Ali on je ponovo prišao.
Osjetila sam nelagodu.
Ustala sam i rekla da moram do toaleta, samo da bih prekinula situaciju i sabrala se.
Kada sam izašla, Marko je stajao kraj ulaznih vrata.
„Izvini“, rekao je. „Nisam trebao.“
Već sam krenula da otvorim vrata i zamolim ga da ode kada je iz džepa izvadio fotografiju.
Spustio ju je na sto.
Na fotografiji je bio moj muž.
Ivan.
Pored njega je stajala žena koju nikada ranije nisam vidjela.
„Odakle ti ovo?“
Marko je duboko udahnuo.
„Ta žena je moja bivša supruga.“
Osjetila sam kako mi se noge odsijecaju.
Pogledala sam fotografiju ponovo.
Ivan i ona bili su zagrljeni.
„Kada je ovo snimljeno?“
„Prije dvije godine.“
Odjednom sam jedva disala.
Prije dvije godine Ivan je već mjesecima često išao na navodna poslovna putovanja.
Marko mi je tada priznao pravi razlog zbog kojeg se doselio u naš kraj.
Njegov brak nije propao zato što ga je supruga jednostavno prestala voljeti.
Ostavila ga je zbog drugog muškarca.
Mog muža.
Marko je slučajno otkrio njihove poruke i fotografije.
Ali postojao je problem.
Njegova bivša supruga tvrdila je da je Ivan obećao da će ostaviti mene.
To se nikada nije dogodilo.
Nakon nekoliko mjeseci Ivan je, prema njenim riječima, prekinuo odnos i vratio se svom životu kao da ništa nije bilo.
„Zašto si se onda doselio baš ovdje?“ pitala sam.
Marko je spustio pogled.
„Htio sam vidjeti kakav je čovjek.“
To mi se nije dopalo.
„I zato si pokušao da zavedeš njegovu ženu?“
Zaćutao je.
Tada sam shvatila.
Marko je želio osvetu.
Planirao je da zavede mene kako bi Ivanu vratio istom mjerom.
„Zato si me maloprije dodirivao?“
Klimnuo je.
„U početku jeste.“
„U početku?“
„Kada sam te upoznao, shvatio sam da ti nemaš nikakve veze sa onim što su njih dvoje uradili. Zato sam stao.“
Bila sam bijesna.
Rekla sam mu da izađe iz moje kuće.
Ali fotografiju sam zadržala.
Ivan se vratio sa puta dva dana kasnije.
Nisam mu odmah rekla šta znam.
Za večerom sam samo spustila fotografiju ispred njega.
Boja mu je nestala iz lica.
„Odakle ti ovo?“
„Nije važno. Reci mi ko je ona.“
Prvo je pokušao da slaže.
Onda je priznao.
Veza je trajala skoro godinu dana.
Najgore od svega bilo je što sam se tačno sjećala tog perioda.
Dok sam ja vjerovala da radi prekovremeno kako bismo otplatili kredit, on je odlazio kod nje.
Ivan me molio da mu oprostim.
Govorio je da je sve završeno.
Ali nisam mogla prestati razmišljati o jednoj stvari.
Da se Marko nije doselio pored nas, vjerovatno nikada ne bih saznala.
Ipak, nisam željela ni Marka u svom životu.
Čovjek koji je planirao da me iskoristi za osvetu nije bio ništa bolji izbor.
Nekoliko mjeseci kasnije Ivan i ja smo se razdvojili.
Marko je ubrzo prodao kuću i odselio se.
Prije odlaska ostavio mi je kratko pismo u sandučetu.
Napisao je:
„Došao sam ovdje da se osvetim čovjeku koji mi je uništio brak. Odlazim shvatajući da bih, da sam nastavio, postao isti kao on.“
To pismo sam bacila.
Fotografiju nisam.
Čuvam je i danas.
Ne zato što želim da se sjećam Ivanove prevare, već zato što me podsjeća koliko se život može promijeniti zbog jednog sasvim običnog kucanja na vrata.
