Zaova je polako izvadila telefon, pronašla fotografiju i okrenula ekran prema mom mužu.
Na slici sam bila ja, ispred jednog hotela, kako ulazim u automobil nepoznatog muškarca.
„Eto, brate! Sad vidiš kakvu ženu imaš!“ rekla je pobjedonosno.
Muž me pogledao, a ja sam ostala potpuno mirna.
„Hoćeš li nam objasniti šta je ovo?“ upitao je tihim glasom.
„Naravno“, odgovorila sam. „Ali prvo neka tvoja sestra kaže odakle joj ta fotografija.“
Zaova se zbunila.
„Pa… poslala mi je prijateljica.“
„Zanimljivo“, rekla sam. „A je li ti prijateljica rekla i ko je čovjek na slici?“
„Nije važno ko je! Važno je da si bila s njim!“
Tada sam se nasmijala, izvadila svoj telefon i pokazala mužu drugu fotografiju.
Na njoj je bio isti čovjek, ali ovoga puta u bijelom mantilu, ispred bolnice.
„To je doktor koji je liječio mog oca. Tog dana me povezao do bolnice jer je tata završio na hitnoj. Hotel ispred kojeg sam fotografisana nalazi se odmah pored bolnice.“
Muž je duboko uzdahnuo, a zaova je pocrvenjela.
Ali nisam završila.
„A sada da vam kažem ono što je mnogo zanimljivije. Tog dana sam vidjela i nekoga koga nisam očekivala.“
Zaova je naglo podigla glavu.
„Koga?“ upitala je.
Pogledala sam je pravo u oči.
„Tebe. I to s muškarcem za kojeg tvoj muž misli da je već tri godine u inostranstvu!“
Za stolom je nastao muk. Svekrva je ispustila čašu, a zaova je počela da drhti.
„Lažeš!“ povikala je.
„Ne“, odgovorila sam. „Samo sam ćutala jer nisam željela da ti uništim brak.“
Tada je njen muž, koji je sve vrijeme sjedio na drugom kraju stola, ustao i rekao:
„Nema potrebe da više ćutiš. Ja već mjesecima znam za njih dvoje. Ali postoji nešto što ni ona ne zna…“
Svi smo se okrenuli prema njemu.
Iz džepa je izvadio kovertu, spustio je pred svoju ženu i izgovorio:
„Otvori. Danas ćeš konačno saznati zašto sam te pustio da misliš da ništa ne znam!“
