SVAKO JUTRO USTAJEM U 6 DA MUŽU SPREMIM RUČAK ZA POSAO
Godinama sam svakog jutra ustajala prije njega, kuhala kafu i spremala mu ručak da ne mora kupovati hranu na poslu. Nikada se nije žalio, čak je često govorio da njegove kolege zavide na domaćoj hrani koju nosi.
Jednog dana vratio je kući punu posudu.
„Zašto nisi ništa pojeo?“, pitala sam.
Rekao mi je da je nova, mlada koleginica donijela ručak i ponudila ga da jede s njom. Navodno nije želio da ispadne nepristojan pa je prihvatio.
Ne znam zašto, ali krv mi je proključala. Ja ustajem u šest, spremam mu hranu, a on je vraća jer mu je koleginica ponudila svoju?
Nisam pravila scenu.
Sljedećeg jutra sjela sam, skuhala sebi kafu i mirno doručkovala.
Muž je sišao, pogledao prema stolu i upitao:
„Gdje je moj ručak? Zar nisi ništa spremila?“
Pogledala sam ga i rekla:
„Nisam. Nisam htjela da ispadnem nepristojna prema tvojoj koleginici. Možda te i danas čeka sa ručkom.“
Naljutio se i rekao da pravim problem ni iz čega.
Ali onda mu je zazvonio telefon. Na ekranu se pojavila poruka upravo te koleginice.
Nije očekivao da ću je vidjeti.
Pisalo je:
„Danas isto mjesto kao juče? Samo nemoj opet ženi reći da smo ručali zajedno.“
Tada sam shvatila da problem nikada nije bio samo u ručku.
