…moja mama zapravo živa.
U pismu je baka napisala njeno ime, adresu i nekoliko rečenica koje su mi potpuno promijenile život. Pisalo je da me mama nije ostavila zato što me nije željela. Kada sam se rodila, bila je veoma mlada i prolazila je kroz težak period. Baka je odlučila da me odgaja dok se ona ne snađe.
Ali godine su prolazile, a mama se nikada nije vratila.
Na kraju pisma baka je napisala: „Znam da ćeš željeti odgovore. Samo te molim da je ne mrziš prije nego što čuješ njenu stranu priče.“
Nisam mogla čekati ni jedan dan. Pronašla sam adresu i već sljedećeg jutra stajala ispred male kuće na kraju grada. Pozvonila sam.
Vrata je otvorila žena od četrdesetak godina. Čim me je ugledala, ispustila je šolju koju je držala u ruci. Gledala me nekoliko sekundi, a onda izgovorila moje ime.
„Znala sam da ćeš jednog dana doći.“
Počela sam plakati i pitala je samo jedno: „Zašto me nikada nisi tražila?“
Tada je spustila pogled i rekla nešto što nisam očekivala:
„Jesam. Dolazila sam svake godine za tvoj rođendan. Ali tvoja baka mi nikada nije dozvolila da ti kažem ko sam.“
A onda je izvadila kutiju punu mojih fotografija, pisama i rođendanskih čestitki koje mi nikada nisu bile uručene…
