Mnogi se iznenade kada izvade mrkvu iz zemlje i vide da je ostala sitna, tanka ili nepravilnog oblika iako je lišće tokom ljeta izgledalo zdravo i zeleno. U velikom broju slučajeva problem nije sjeme niti prihrana, već način zalivanja koji može potpuno usporiti razvoj korijena ispod zemlje.
Najčešća greška koju ljudi prave jeste često i površinsko zalivanje. Kada se zemlja kvasi samo u gornjem sloju, korijen mrkve ostaje plitak i nema potrebu da ide dublje u potragu za vlagom. Zbog toga mrkva ostaje kratka, tanka i slabo razvijena, posebno tokom toplih i suvih dana.
Iskusni baštovani zato mrkvu zalivaju rjeđe, ali mnogo obilnije. Cilj je da voda prodre dublje u zemlju kako bi korijen rastao pravo i snažno. Najbolje je zalivati rano ujutro ili predveče, kada sunce nije jako i vlaga sporije isparava iz zemlje.
Još jedan veliki problem nastaje kada se poslije zalivanja stvori tvrda pokorica na površini zemlje. Takva zemlja otežava prolazak vazduha do korijena i može usporiti pravilan razvoj mrkve. Zato mnogi poslije kiše ili zalivanja lagano rastresu površinski sloj zemlje između redova kako bi ostao rahao i prozračan.
Važno je i da zemlja bude očišćena od kamenja i većih grudvi jer prepreke u zemlji često uzrokuju krivljenje i deformaciju korijena. Mnogi prije sadnje dodaju pijesak ili sitni kompost kako bi zemlja bila mekša i pogodnija za razvoj dugih i zdravih plodova.
Kada se pravilno zaliva i održava rahla zemlja, mrkva mnogo lakše razvija snažan korijen i ravnomjerno raste. Uz malo pažnje tokom sezone, glavice mogu biti znatno krupnije, slađe i zdravije do vremena vađenja iz bašte.
