Mnogi baštovani početkom ljeta imaju pune biljke krastavaca i očekuju da će rod trajati mjesecima. Međutim, poslije prvih većih berbi biljka iznenada uspori, novih plodova ima sve manje, a listovi počinju djelovati umorno i iscrpljeno. Iako mnogi pomisle da je problem u zemlji ili vremenu, razlog je često jedna veoma česta greška koju ljudi stalno ponavljaju.
Jedna od najvećih grešaka jeste ostavljanje velikih i prezrelih krastavaca predugo na biljci. Kada plodovi postanu preveliki, biljka počinje trošiti ogromnu količinu energije upravo na njih i usporava stvaranje novih cvjetova i mladih plodova.
Iskusni baštovani zato krastavce beru veoma redovno, često svaki dan ili svaki drugi dan tokom toplih dana. Na taj način biljka dobija signal da nastavi stvarati nove plodove i mnogo duže ostaje snažna i produktivna.
Pored redovne berbe, veoma je važno i pravilno zalivanje. Krastavci brzo troše vlagu, ali ne vole kada voda dugo stoji oko korijena. Kada zemlja postane previše mokra ili potpuno suha, biljka doživljava stres i mnogo sporije formira nove plodove.
Mnogi iskusni uzgajivači koriste i sloj slame ili suhe trave oko biljke kako bi zemlja duže zadržavala ravnomjernu vlagu. Tako korijen ostaje stabilniji čak i tokom velikih vrućina.
Važno je i uklanjanje starih i oštećenih listova pri dnu biljke. Kada krastavac ima više vazduha i svjetlosti između listova, mnogo je manja mogućnost razvoja bolesti koje dodatno slabe biljku.
Neki baštovani povremeno dodaju i blagu prirodnu prihranu poput koprive ili domaćeg komposta kako bi biljka imala dovoljno snage za dugotrajan rod. Kada krastavci dobiju dovoljno hranjivih materija, mnogo lakše nastavljaju da formiraju nove cvjetove i plodove.
Mnogi koji godinama uzgajaju krastavce tvrde da upravo redovna berba pravi najveću razliku. Ako se plodovi skidaju na vrijeme i biljka pravilno njeguje, krastavci mogu nastaviti da rađaju bez prestanka tokom cijelog ljeta.
