Stajala sam nasred sobe i gledala kvaku koja se pomjerala, iako su prozori bili zatvoreni. Iz ormara se najprije začulo grebanje, pa tihi udarac, kao da je neko s druge strane gurnuo drvo. Pobjegla sam u dvorište bez jakne i nazvala komšinicu. Došla je za nekoliko minuta, ali je odbila zakoračiti preko praga.
Ispričala mi je da je tetka prije mnogo godina čuvala djevojčicu iz komšiluka dok su roditelji radili. Dijete je obožavalo crvenu lopticu. Jednog dana jednostavno je nestalo. Policija je pregledala kuću i šumu, a tetka je ostatak života govorila da joj djevojčica ponekad dolazi u snove i traži da otvori ormar.
Taj opis me dodatno prestrašio, ali sam odlučila provjeriti postoji li stvarno nešto iza zida. Pozvala sam majstora i nadležnu službu, ispričala sve što sam znala, pa smo zajedno otvorili stari ormar. Bio je prazan, osim prašine i jednog zarđalog eksera. A onda je majstor primijetio da je zadnja ploča mnogo novija od ostatka namještaja.
Skinuo ju je i pokazala se uska šupljina u zidu. Unutra je stajala metalna kutija omotana dječjim džemperom. U kutiji su bili školska fotografija, nekoliko pisama i papiri s adresom mjesta udaljenog stotinama kilometara. Jedno pismo bilo je potpisano imenom nestale djevojčice, ali datum je bio deset godina poslije njenog nestanka.
Istraga je otkrila nešto što niko u selu nije očekivao. Djevojčica nije umrla u toj kući. Majka ju je potajno odvela od nasilnog oca, a tetka je pomogla da ode na sigurno. Svi su vjerovali da je nestala jer bi otkrivanje istine tada ugrozilo i nju i majku. Tetka je čuvala pisma, ali nikad nije smogla snage da ih pokaže.
Pomogla sam da se sa sada već odraslom ženom uspostavi kontakt. Rekla mi je da crvenu lopticu nije vidjela od djetinjstva. Kad sam se vratila u kuću, loptica je ponovo stajala ispred ormara, iako sam je prethodno zaključala u automobil. Ne znam postoji li za to objašnjenje. Znam samo da više nikad nisam čula udarce iz dječje sobe. Da li biste vi prespavali još jednu noć tamo?
