Rodbina sa očeve strane — njegova braća, moji stričevi, i njihova deca, moji rođaci sa kojima sam se, kao dete, redovno družio — potpuno je nestala iz mog života pre petnaest godina, kada se otac, iz razloga vezanih za neku staru, kompleksnu porodičnu svađu oko podele nasledstva posle smrti moje bake, čije potpune detalje nikad …
Ćerka mi je, otkad je pre tri godine otišla na studije u drugi grad, tokom svakog našeg telefonskog razgovora i svake njene retke posete rodnom gradu, uporno i, kako mi se uvek činilo, sa dubokim, iskrenim osećajem, ponavljala da sam “najbolja majka na svetu”, posebno naglašavajući zahvalnost za sve žrtve koje sam podnela odgajajući je …
Kum, koji nam je bio kum na venčanju pre petnaest godina i koji je, u skladu sa tom čašću, kasnije krstio oboje naše dece, uvek je, na svakom porodičnom i društvenom okupljanju gde bismo se sreli, pred celom rodbinom, prijateljima i poznanicima iz naše zajednice, javno i naglašeno isticao koliko me poštuje, opisujući me kao …
Posle bolnog razvoda pre pet godina, uzrokovanog nizom nesuglasica koje su se akumulirale tokom poslednjih godina našeg braka, preselio sam se u drugi grad zbog nove poslovne prilike, odlučivši, delimično iz emotivne samozaštite a delimično iz praktičnih razloga velike udaljenosti, da potpuno prekinem kontakt sa bivšom ženom, sa kojom nismo imali dece tokom braka, što …
Kad je majci pre četiri godine dijagnostikovan Parkinsonova bolest, dijagnoza koja je najavljivala postepeno, ali neumoljivo pogoršanje njenog fizičkog stanja tokom narednih godina, moje dve starije sestre, obe udate i sa sopstvenom decom, počele su, jedna za drugom, tokom narednih meseci, da pronalaze različite, uvek naizgled opravdane izgovore zašto ne mogu redovno da pomažu u …
Deset godina sam sama, bez ikakve pomoći, brinula o ostarelom ocu koji je, nakon majčine smrti, ostao potpuno sam u velikoj porodičnoj kući, zahtevajući sve veću negu kako je stario — vodila sam ga redovno na lekarske preglede, kuvala mu svakodnevno, čistila kuću, plaćala njegove račune kad bi zaboravljao, i provodila skoro svako popodne posle …
Snaja me je, otkad se pre tri godine udala za mog jedinog sina, uvek dočekivala sa širokim, toplim osmehom i iskrenim, dugim zagrljajem kad god bih dolazila u posetu, javno govoreći rodbini i prijateljima, uvek u mom prisustvu ili tako da to i ja čujem, koliko je srećna i zahvalna što ima svekrvu poput mene, …
Zet me je, otkad se oženio mojom jedinom ćerkom pre pet godina, uvek s velikom pažnjom i, kako mi se činilo, iskrenom toplinom zvao “druga majka”, grleći me čvrsto na svakom porodičnom okupljanju, praznicima i rođendanima, uvek hvaleći moje kuvanje pred gostima kao “najbolje na svetu” i javno izražavajući zahvalnost za moju pomoć oko čuvanja …
Brat i ja smo odrasli zajedno u malom selu na severu zemlje, mestu gde se, kako to obično biva u manjim sredinama, sve zna i gde vesti putuju brže nego bilo gde drugde. Poslednjih pet godina, otkad se brat preselio u glavni grad da radi kao, kako mi je uvek pričao, uspešan konsultant za velike …
Oženjen sam deset godina i uvek sam iskreno verovao da imam skoro savršen brak sa ženom koju sam upoznao na fakultetu, brak pun poštovanja, ljubavi i zajedničkih planova za budućnost naše dvoje dece. Ono što me je godinama zbunjivalo, a čemu nikad nisam pridavao previše značaja, bio je čudan način na koji su me komšinice …