„Kod prijateljice sam. Nije joj dobro, pa sam došla da joj pomognem. Nisam htjela da te uznemiravam dok si na putu.“   Srce mi je počelo ubrzano lupati. Pitao sam je kod koje prijateljice, a ona je bez oklijevanja izgovorila ime svoje najbolje drugarice.   Odmah sam pozvao tu drugaricu. Kada se javila, rekao sam …

„Bilo je odlično, ali sam se baš umorio. Sastanci od jutra do mraka, jedva sam čekao da se vratim kući.“   Gledala sam ga pravo u oči i pitala: „A u kojoj si državi bio ovog puta?“   Bez razmišljanja je odgovorio: „U Njemačkoj, pa znaš da sam ti rekao.“   Tada sam iz ladice …

„Danas me okreće i kaže: ‘Stvarno ne mogu da vjerujem koliko si sebična! Došla sam kod vas da studiram, a ti nisi mogla ni malo da mi izađeš u susret. Sad svi pričaju kako si me iskorištavala dok sam bila kod vas!’   Ostala sam bez riječi. Nisam mogla da vjerujem šta čujem. Primila sam …

„Dobro, kad već radim za vas, imam i nešto da vam kažem“, rekla sam i stala pored stola. Jetrva se nasmijala pred gostima. „Hajde, baš da čujemo.“ „Od sutra više ne kuvam za vas, ne perem, ne čistim vaš sprat i ne čuvam vam djecu. Kad već kažeš da kod vas radim za stan i …

Na posljednjem listu ugledala sam popis imovine koji uopšte nije bio dio očeve zaostavštine. Tu je bila i majčina kuća, iako je majka živa i nikad nije govorila da je želi prepisati. Ispod je stajao prostor za moj potpis kojim bih se odrekla svih budućih potraživanja. Ruke su mi se tresle, ali sam papir vratila …

Muž je sjeo nasuprot mene i dugo ćutao. Na nalazu nije pisalo ništa o našem djetetu, nego o njegovom zdravlju. Datum je bio iz perioda kada smo pokušavali dobiti drugo dijete. Prešla sam pogledom preko stručnih izraza i zastala na napomeni da mu je preporučena dodatna obrada zbog ozbiljnog problema s plodnošću. Zašto o tome …

Na papiru je pisalo da je kuća u kojoj živimo prije tri godine stavljena pod hipoteku. Zastala sam na iznosu duga. Nismo imali toliko novca ni kada bismo prodali sve što posjedujemo. Ispod ugovora nalazila se moja navodna saglasnost, sa potpisom toliko sličnim mom da mi je pozlilo. Nikada ništa slično nisam potpisala. Sačekala sam …

Glas je dolazio sasvim blizu prozora. Neko je tiho izgovorio: „Luka, izađi. Znaš gdje sam.” Unuk se trgnuo i napravio korak prema vratima, ali sam ga uhvatila za ruku. Baba, koja je dotad jedva hodala bez štapa, potrčala je niz hodnik i zaključala ulazna vrata. Nikad je nisam vidjela toliko uplašenu. Kad je svanulo, odnijela …

Na stolu nisu bile čaše niti ono čega sam se najviše plašila. Ležala je fascikla s fotografijama mene, mog automobila i naše kuće, snimljenim tokom posljednja tri mjeseca. Uz svaku sliku stajao je datum. Prijateljica je ušutjela čim me vidjela, a muž je problijedio. Nisam znala da li da vrištim ili da pobjegnem. Pitala sam …

Stajala sam nasred sobe i gledala kvaku koja se pomjerala, iako su prozori bili zatvoreni. Iz ormara se najprije začulo grebanje, pa tihi udarac, kao da je neko s druge strane gurnuo drvo. Pobjegla sam u dvorište bez jakne i nazvala komšinicu. Došla je za nekoliko minuta, ali je odbila zakoračiti preko praga. Ispričala mi …