Krastavci tokom toplih ljetnih dana rastu veoma brzo i troše velike količine vode i hranjivih materija iz zemlje. Upravo zato mnogi baštovani ostanu iznenađeni kada listovi iznenada počnu da žute, biljka oslabi, a novi plodovi se sve sporije formiraju. U velikom broju slučajeva razlog nije bolest, već jedna česta greška koju ljudi prave gotovo svakodnevno tokom vrućina.
Najčešći problem nastaje kada se krastavci zalivaju po listovima usred jakog sunca. Kapljice vode tada dodatno zagrijavaju površinu lista, vlaga se brzo pretvara u sparinu oko biljke, a listovi postaju osjetljiviji na žutilo i gljivična oboljenja. Posebno su rizični periodi poslije veoma toplih dana i toplih noći bez dovoljno provjetravanja biljke.
Iskusni baštovani zato krastavce zalivaju direktno uz korijen, rano ujutro ili predveče kada sunce oslabi. Tako voda sporije isparava, zemlja duže zadržava vlagu, a biljka mnogo lakše podnosi visoke temperature tokom dana. Važno je i da voda ne bude previše hladna jer nagla promjena temperature može dodatno stresirati korijen.
Veliku razliku pravi i održavanje zemlje oko biljke. Kada se površina zemlje osuši i stvori tvrdu koru, korijen teže dolazi do vazduha i hranjivih materija. Zato mnogi poslije zalivanja lagano rastresu zemlju oko krastavaca kako bi ostala rahla i prozračna.
Mnogi baštovani tokom velikih vrućina stavljaju i sloj pokošene trave ili slame oko biljaka. Ovaj prirodni sloj pomaže da zemlja ostane vlažna mnogo duže, smanjuje pregrijavanje korijena i sprečava naglo isušivanje tokom dana.
Kada se izbjegne zalivanje po listovima i održi stabilna vlaga zemlje, krastavci mnogo lakše ostaju tamnozeleni i zdravi. Uz pravilnu njegu tokom toplih dana, biljka može nastaviti da daje nove plodove tokom cijelog ljeta.
