Plemenjača, poznata i kao plamenjača (Phytophthora infestans), jedna je od najopasnijih bolesti paradajza. Javlja se naročito kada su dani topli, a noći vlažne. Ipak, postoji niz prirodnih i efikasnih načina da se paradajz zaštiti bez upotrebe hemije.
1. Prevencija je najvažnija
Najefikasniji način borbe protiv plemenjače je da se spreči njena pojava. Evo šta je važno:
Paradajz se ne sme zalivati po listovima. Zalivanje treba obavljati direktno u zemlju, najbolje ujutru, kako bi se biljka osušila pre večeri.
Sadnice treba postavljati na razmak kako bi imale dovoljno prostora i vazduha. Dobra cirkulacija vazduha smanjuje šanse za širenje gljivičnih bolesti.
Donji listovi koji dodiruju zemlju treba redovno uklanjati jer se bolest najčešće širi odatle.
Na istom mestu ne treba saditi paradajz iz godine u godinu. Rotacija kultura je važna u borbi protiv bolesti i štetočina.
Zaražene biljke ili biljni otpad ne treba ostavljati u bašti
Uvek ih treba izneti van bašte i spaliti ili baciti u komunalni otpad, nikako u kompost.
2. Prirodni preparati protiv plemenjače
Postoji nekoliko domaćih, jednostavnih i efikasnih sredstava koje možeš sam napraviti i koristiti redovno.
Rastvor sode bikarbone i biljnog ulja
U jedan litar vode dodaje se jedna ravna kašičica sode bikarbone i nekoliko kapi biljnog ulja ili tečnog prirodnog sapuna. Ovaj rastvor koristi se za prskanje paradajza jednom nedeljno, posebno po naličju listova. Deluje preventivno i sprečava razvoj gljivičnih oboljenja.
Čaj od belog luka i crnog luka
Tri do četiri čena belog luka i jedna glavica crnog luka sitno se iseku i preliju sa jednim litrom ključale vode. Ovaj rastvor treba da odstoji dvadeset četiri sata, a zatim se procedi. Prska se jednom do dva puta nedeljno. Beli luk ima jaka antifungalna svojstva i jača otpornost biljaka.
Rastvor od preslice ili koprive
Sto grama sveže preslice (ili dvadeset grama suve) kuva se trideset minuta u jednom litru vode. Nakon kuvanja, rastvor se razblaži u još četiri litra vode. Preslica sadrži silicijum koji prirodno jača ćelijske zidove biljke i povećava njenu otpornost. Prskanje se vrši jednom nedeljno.
3. Prihrana koja jača biljku
Zdrava i snažna biljka lakše odoleva bolestima. Fermentisani čajevi od koprive ili gaveza sadrže mnogo korisnih minerala i mikroelemenata koji pomažu biljci da izgradi prirodnu otpornost. Prihranjivanje paradajza ovim rastvorima jednom nedeljno preporučuje se tokom cele vegetacije.
4. Redovno negovanje biljke
Veoma je važno redovno pregledati biljke i uklanjati sve listove koji su požuteli, uveli ili pokazuju prve znake bolesti. Ti listovi se ne ostavljaju pored biljke, već odmah iznose iz bašte. Paradajz treba vezivati uz pritke kako bi listovi i plodovi bili udaljeni od tla. Donji listovi mogu se postepeno uklanjati čim biljka poraste.
5. Pravilna sadnja i dobri susedi u bašti
Biraj otpornije sorte paradajza ako imaš mogućnost. Sorte kao što su San Marzano, Roma ili Matina poznate su po većoj otpornosti na bolesti. Pored paradajza možeš saditi biljke koje mu prirodno pomažu: bosiljak, neven, crni i beli luk. Ove biljke odbijaju štetočine i smanjuju rizik od pojave bolesti.
Takođe je važno izbegavati sadnju paradajza blizu krompira, jer krompir često prenosi iste bolesti, uključujući plemenjaču.
Plemenjača, poznata i kao plamenjača (Phytophthora infestans), jedna je od najopasnijih bolesti paradajza. Javlja se naročito kada su dani topli, a noći vlažne. Ipak, postoji niz prirodnih i efikasnih načina da se paradajz zaštiti bez upotrebe hemije.
1. Prevencija je najvažnija
Najefikasniji način borbe protiv plemenjače je da se spreči njena pojava. Evo šta je važno:
Paradajz se ne sme zalivati po listovima. Zalivanje treba obavljati direktno u zemlju, najbolje ujutru, kako bi se biljka osušila pre večeri.
Sadnice treba postavljati na razmak kako bi imale dovoljno prostora i vazduha. Dobra cirkulacija vazduha smanjuje šanse za širenje gljivičnih bolesti.
Donji listovi koji dodiruju zemlju treba redovno uklanjati jer se bolest najčešće širi odatle.
Na istom mestu ne treba saditi paradajz iz godine u godinu. Rotacija kultura je važna u borbi protiv bolesti i štetočina.
Zaražene biljke ili biljni otpad ne treba ostavljati u bašti
Uvek ih treba izneti van bašte i spaliti ili baciti u komunalni otpad, nikako u kompost.
2. Prirodni preparati protiv plemenjače
Postoji nekoliko domaćih, jednostavnih i efikasnih sredstava koje možeš sam napraviti i koristiti redovno.
Rastvor sode bikarbone i biljnog ulja
U jedan litar vode dodaje se jedna ravna kašičica sode bikarbone i nekoliko kapi biljnog ulja ili tečnog prirodnog sapuna. Ovaj rastvor koristi se za prskanje paradajza jednom nedeljno, posebno po naličju listova. Deluje preventivno i sprečava razvoj gljivičnih oboljenja.
Čaj od belog luka i crnog luka
Tri do četiri čena belog luka i jedna glavica crnog luka sitno se iseku i preliju sa jednim litrom ključale vode. Ovaj rastvor treba da odstoji dvadeset četiri sata, a zatim se procedi. Prska se jednom do dva puta nedeljno. Beli luk ima jaka antifungalna svojstva i jača otpornost biljaka.
Rastvor od preslice ili koprive
Sto grama sveže preslice (ili dvadeset grama suve) kuva se trideset minuta u jednom litru vode. Nakon kuvanja, rastvor se razblaži u još četiri litra vode. Preslica sadrži silicijum koji prirodno jača ćelijske zidove biljke i povećava njenu otpornost. Prskanje se vrši jednom nedeljno.
3. Prihrana koja jača biljku
Zdrava i snažna biljka lakše odoleva bolestima. Fermentisani čajevi od koprive ili gaveza sadrže mnogo korisnih minerala i mikroelemenata koji pomažu biljci da izgradi prirodnu otpornost. Prihranjivanje paradajza ovim rastvorima jednom nedeljno preporučuje se tokom cele vegetacije.
4. Redovno negovanje biljke
Veoma je važno redovno pregledati biljke i uklanjati sve listove koji su požuteli, uveli ili pokazuju prve znake bolesti. Ti listovi se ne ostavljaju pored biljke, već odmah iznose iz bašte. Paradajz treba vezivati uz pritke kako bi listovi i plodovi bili udaljeni od tla. Donji listovi mogu se postepeno uklanjati čim biljka poraste.
5. Pravilna sadnja i dobri susedi u bašti
Biraj otpornije sorte paradajza ako imaš mogućnost. Sorte kao što su San Marzano, Roma ili Matina poznate su po većoj otpornosti na bolesti. Pored paradajza možeš saditi biljke koje mu prirodno pomažu: bosiljak, neven, crni i beli luk. Ove biljke odbijaju štetočine i smanjuju rizik od pojave bolesti.
Takođe je važno izbegavati sadnju paradajza blizu krompira, jer krompir često prenosi iste bolesti, uključujući plemenjaču.