Djevojka mi je nakon nekoliko sedmica veze rekla da je trudna – iste noći čuo sam telefonski razgovor koji je potpuno promijenio priču
Imao sam devetnaest godina i nekoliko sedmica sam se viđao sa djevojkom koju sam upoznao preko zajedničkog društva.
U početku mi je prijalo njeno društvo. Često smo izlazili, dopisivali se do kasno i sve je djelovalo jednostavno.
Ali vrlo brzo sam shvatio da ne osjećam ono što bi trebalo za ozbiljnu vezu.
Već sam odlučio da ću prekinuti.
Planirao sam da sjednemo, razgovaramo mirno i završimo odnos prije nego što se još više vežemo jedno za drugo.
Nisam stigao.
Jedne večeri došla je kod mene vidno uznemirena.
Sjela je i nekoliko minuta nije govorila ništa.
Onda je iz torbe izvadila test i rekla:
„Trudna sam.“
Potpuno sam se uspaničio.
Imao sam devetnaest godina, nisam imao stalan posao, još sam živio sa roditeljima i nisam mogao ni zamisliti da postanem otac.
U tom strahu izgovorio sam prvu stvar koja mi je pala na pamet:
„To je nemoguće. Ja sam neplodan.“
Nije to bila potpuna izmišljotina.
Kao tinejdžer sam imao zdravstveni problem i tada mi je doktor rekao da bih jednog dana mogao imati poteškoća da dobijem djecu.
Ali niko mi nikada nije rekao da je to potpuno nemoguće.
Ja sam, međutim, u panici predstavio stvar mnogo sigurnije nego što je zaista bila.
Djevojka se rasplakala.
Odmah mi je bilo žao.
Odvezao sam je kući jer nije bila u stanju da ide sama.
Njena majka nije bila tu, pa me zamolila da ostanem dok se malo ne smiri.
Zaspao sam na kauču.
Kasnije te noći probudio me je njen glas.
Razgovarala je telefonom u susjednoj sobi.
Nisam namjeravao prisluškivati, ali onda sam čuo rečenicu zbog koje sam potpuno razbudio.
„Znam da nije trebalo da mu kažem da sam trudna. Test uopšte nije moj.“
Ležao sam nekoliko sekundi uvjeren da sam pogrešno čuo.
Nastavila je.
„Bio je od prijateljice. Samo sam htjela da vidim šta će uraditi kada mu kažem.“
Ustao sam.
Kada me je ugledala na vratima, prestala je govoriti.
Pitao sam:
„Čiji je test?“
Spustila je telefon.
Prvo je pokušala objasniti da sam pogrešno shvatio.
Rekao sam joj da sam čuo dovoljno.
Tada je priznala.
Njena bliska prijateljica je nekoliko dana ranije uradila test i ostavila ga kod nje. Djevojka ga je sačuvala.
U posljednje vrijeme, rekla je, osjećala je da se udaljavam i sumnjala je da planiram raskid.
Zato je odlučila provjeriti koliko mi je zapravo stalo do nje.
Mislila je da će mi vijest o trudnoći pokazati da li bih ostao uz nju kada stvari postanu ozbiljne.
Nisam mogao vjerovati šta slušam.
Pitao sam:
„Znači sve ovo je bio test za mene?“
Klimnula je.
Rekla je da nije očekivala da ću reagovati onako kako jesam.
Odgovorio sam da ni ja nisam očekivao da će neko izmisliti tako ozbiljnu stvar samo da bi provjerio moju reakciju.
Tada sam joj priznao i svoju grešku.
Rekao sam da nisam sigurno neplodan i da sam tu riječ izgovorio iz straha.
Oboje smo, na različite načine, lagali jedno drugo.
Razlika je bila u tome što je njena laž bila unaprijed planirana.
Te noći sam otišao kući.
Sutradan smo se našli na javnom mjestu i mirno razgovarali.
Rekao sam joj ono što sam ionako planirao reći prije cijele situacije – da ne želim nastaviti vezu.
Bila je povrijeđena, ali je ovaj put prihvatila.
Nekoliko dana kasnije poslala mi je poruku i izvinila se.
Rekla je da sada razumije koliko je pogrešno koristiti tako ozbiljnu temu kao način da se provjeri nečija ljubav.
I ja sam izvukao svoju lekciju.
Shvatio sam da panika može natjerati čovjeka da izgovori stvari koje nisu tačne, ali i da odnos u kojem partneri moraju jedno drugom postavljati zamke već ima mnogo veći problem od samog raskida.
Nekada je mnogo manje bolno čuti iskreno „ne želim više ovu vezu“ nego pokušavati zadržati nekoga pričom koja nikada nije bila istinita.
