„Izvinite što vas zovem ovako kasno, ali da li ste vi vlasnica crnog automobila koji je danas oglašen na prodaju?“
„Jesam“, odgovorila sam zbunjeno. „Zašto pitate?“
Žena je nekoliko sekundi ćutala, a zatim izgovorila nešto zbog čega mi je srce gotovo stalo.
„Gospođo, vaš muž mi je obećao da će mi taj automobil pokloniti. Rekao je da ste vi već pristali.“
Nisam mogla da verujem šta čujem.
„Molim?! Ko ste vi i odakle poznajete mog muža?“
„Mislim da bi bilo najbolje da se sutra nađemo. Postoji nešto što morate da znate.“
Pre nego što sam stigla bilo šta da pitam, prekinula je vezu.
Te noći nisam oka sklopila. Muž je spavao pored mene kao da se ništa ne događa, a ja sam razmišljala o svakoj njegovoj reči iz prethodnih meseci.
Sutradan sam se našla sa nepoznatom ženom u malom kafiću na kraju grada.
Imala je oko trideset godina. Bila je vidno nervozna i neprestano je gledala prema vratima.
„Hvala vam što ste došli“, rekla je.
„Recite mi odmah kakve veze imate sa mojim mužem.“
Spustila je pogled.
„Vaš muž i ja se poznajemo skoro dve godine.“
Osetila sam kako mi se stomak steže.
„Hoćete da kažete da ste njegova ljubavnica?“
Žena je odmahnula glavom.
„Ne. Ja sam njegova sestra.“
Zanemela sam.
Moj muž mi je tokom petnaest godina braka govorio da je jedinac.
„To je nemoguće! On nema sestru!“
Žena je iz torbe izvadila staru fotografiju. Na njoj je bio moj muž kao dečak, pored žene koju nikada ranije nisam videla i male devojčice.
„Naša majka nas je razdvojila kada smo bili mali. Ja sam odrasla kod rođaka, a on je ostao sa ocem. Pronašli smo se tek pre dve godine.“
Nisam znala šta da kažem.
„Ali zašto želi da vam pokloni moj automobil?“
Tada su joj oči zasuzile.
„Zato što sam teško bolesna. Potrebno mi je lečenje, a nemam dovoljno novca. Vaš muž pokušava da mi pomogne, ali me je zamolio da vam ništa ne govorim.“
Na trenutak sam osetila sažaljenje. Ali onda sam se setila da je moj muž mesecima lagao i pokušao da proda nešto što pripada meni.
„Žao mi je zbog vaše bolesti, ali zašto je mislio da ima pravo da raspolaže mojom imovinom?“
Žena je izgledala iskreno iznenađeno.
„Kako mislite vašom? Rekao mi je da je automobil kupio on.“
U tom trenutku shvatila sam koliko je daleko otišao sa lažima.
Vratila sam se kući i suočila se sa mužem.
„Bila sam danas sa tvojom sestrom.“
Lice mu je istog trenutka prebledelo.
„Šta ti je rekla?“
„Dovoljno da znam da me već dve godine lažeš.“
Seo je na stolicu i počeo da plače.
„Nisam znao kako da ti kažem. Plašio sam se da nećeš razumeti.“
„Razumela bih da si mi rekao istinu. Ali nikada neću razumeti zašto si pokušao da prodaš moj automobil bez mog pristanka.“
Dugo je ćutao, a onda priznao:
„Postoji još nešto što ti nisam rekao.“
Izvadio je fasciklu iz fioke i stavio je na sto.
„Pre šest meseci podigao sam kredit da bih platio njeno lečenje. Ali nisam uspevao da vraćam rate.“
Otvorila sam fasciklu i ugledala iznos od 35.000 evra.
„Kako si mogao da napraviš toliki dug, a da mi ništa ne kažeš?!“
Muž je spustio glavu.
„Zato što kredit nije podignut samo na moje ime.“
Pogledala sam dokument i osetila kako mi krv nestaje iz lica.
Na poslednjoj stranici stajalo je moje ime.
A ispod njega potpis koji je neverovatno ličio na moj.
„Ja ovo nikada nisam potpisala!“, povikala sam.
Muž je počeo da drhti.
„Znam. Ali moraš da me saslušaš.“
U tom trenutku zazvonio je telefon.
Bila je to žena sa kojom sam se jutros sastala.
Javila sam se, a ona je uspaničeno izgovorila:
„Molim vas, nemojte ništa da potpisujete! Upravo sam saznala nešto o vašem mužu. On vam nije rekao pravi razlog zbog kojeg želi da proda automobil!“
Pogledala sam muža. Stajao je nepomično, kao da je već znao šta će mi ona reći.
A onda je žena izgovorila:
„Gospođo, ja uopšte nisam njegova sestra. On me je zamolio da vam ispričam tu priču. Ali sada sam saznala kome zapravo duguje novac i mislim da ste u ozbiljnoj nevolji…“
Telefon mi je gotovo ispao iz ruke.
Shvatila sam da je sve što sam tog dana čula možda bila samo još jedna pažljivo smišljena laž…
Fiktivna priča.
