…stao na vrata, pogledao me pravo u oči i rekao:
„Moramo ozbiljno da razgovaramo. Ne mogu više ovako!“
U prvi mah sam se uplašila. Pomislila sam da se nešto dogodilo ili da je neko saznao za naš dogovor. Pitala sam ga šta se desilo, ali on je samo sjeo na kauč i počeo da plače.
Nikada ga nisam vidjela takvog. Poznavali smo se godinama, prošli zajedno mnogo toga, ali te večeri kao da je preda mnom sjedio potpuno drugi čovjek.
„Znaš li ti koliko je teško živjeti s nekim koga svakog dana sve više voliš, a praviti se da ti je samo prijatelj?“ upitao me.
Ostala sam bez riječi.
„Šta hoćeš da kažeš?“ pitala sam ga.
Pogledao me i rekao:
„Ja sam se zaljubio u tebe. Nisam planirao, nisam želio, ali dogodilo se. Svaki put kada te vidim, sve mi je teže da se pretvaram.“
Srce mi je počelo lupati kao ludo. Nisam znala da li govori istinu ili je to samo alkohol iz njega progovarao.
Rekla sam mu da je pijan i da ćemo razgovarati sutra.
Ali on je tada izvadio malu kutijicu iz džepa, otvorio je i pokazao mi prsten.
„Ovo sam kupio prije mjesec dana. Htio sam da te zaprosim, ali ne zbog papira. Želim da stvarno budeš moja žena.“
Te noći nisam mogla da zaspim. Ležala sam i razmišljala o svemu što smo prošli. O njegovoj pažnji, sitnicama koje je radio za mene, načinu na koji me gledao kada je mislio da ne primjećujem.
A onda sam shvatila nešto što me još više uplašilo.
Možda ni ja prema njemu nisam osjećala samo prijateljstvo.
Sutradan, kada se otrijeznio, odlučila sam da ga pitam da li se sjeća šta mi je rekao.
Njegov odgovor me potpuno šokirao.
„Sjećam se svega. Ali postoji još nešto što moraš da znaš prije nego što odlučiš.“
A onda mi je priznao tajnu koju je krio od mene od samog početka našeg braka…
Kada sam čula istinu, nisam znala da li da ga zagrlim ili da odmah spakujem kofere!
