Milena je zanijemila.
„Kakvoj sestri? Gorane, ti nemaš sestru“, rekla je zbunjeno.
Jelena je spustila dokumente na sto.
„Ne mojoj sestri. Mojoj rođenoj sestri Mariji.“
Goran je duboko uzdahnuo.
„Moram vam objasniti sve.“
Ispričao je da je Marija prije nekoliko mjeseci doživjela tešku finansijsku situaciju. Ostala je bez posla, sama sa dvoje djece, a stari automobil joj se potpuno pokvario.
„Zašto si joj onda kupio motocikl?“ pitala je Jelena.
Goran je odmahnuo glavom.
„Nisam. Motocikl je njen.“
Ispostavilo se da ga je Marija kupila mnogo ranije, ali nije mogla da otplati posljednje rate. Prijetilo joj je da će ostati bez njega i izgubiti sav novac koji je već uložila.
Goran joj je tajno dao 8.000 maraka da zatvori dug.
Milena ga je pogledala razočarano.
„Znači, mene si slagao da duguješ nekom čovjeku?“
„Jesam, mama. I zbog toga me je sramota. Znao sam da mi nećeš dati svoju ušteđevinu ako ti kažem istinu.“
Jelena je zaplakala.
„Zašto meni nisi rekao da moja sestra ima probleme?“
Goran je izvadio telefon i pokazao joj poruku koju mu je Marija poslala:
„Molim te, nemoj reći Jeleni. Dovoljno svojih problema ima. Vratiću ti svaki dinar.“
U sobi je nastala tišina.
Milena je tada rekla:
„Nije problem što si pomogao nekome kome je bilo teško. Problem je što si za to uzeo posljednju sigurnost svoje majke i slagao je.“
Goran je spustio glavu.
Tri dana kasnije prodao je svoj automobil, vratio majci svih 8.000 maraka i rekao:
„Tuđu nevolju sam pokušao riješiti majčinim novcem. Sada ću svoju grešku platiti svojim.“
