„Ne želim da idemo u kliniku. Želim da pokušamo prirodnim putem.“
U prvi mah sam mislila da sam je pogrešno čula. Gledala sam je nekoliko sekundi i čekala da kaže da se šali, ali bila je potpuno ozbiljna.
„Molim?“ upitala sam.
Spustila je pogled i rekla da joj je dosta doktora, pregleda i procedura. Tvrdila je da bi tako sve bilo „jednostavnije“. Nisam mogla vjerovati da mi najbolja prijateljica predlaže tako nešto sa mojim mužem.
Odmah sam joj rekla da na to nikada neću pristati. Donacija u klinici bila je jedno, ali ovo je prelazilo svaku granicu našeg prijateljstva.
Kada sam sve ispričala mužu, očekivala sam da će biti jednako šokiran. Međutim, on je samo ćutao.
„Zašto ništa ne govoriš?“ pitala sam ga.
Tada me je pogledao i rekao rečenicu zbog koje sam osjetila kako mi se tlo pomjera pod nogama:
„Zato što me je ona to već pitala prije nego što je razgovarala s tobom.“
Tek tada sam shvatila da njih dvoje kriju razgovor za koji nisam znala…
