Tetka mi kaže: „Treba mi da pričuvaš malu nekoliko dana. Sestra joj ide na put, a nema ko drugi.“
Na trenutak sam ostala bez riječi. Poslije svega, sada sam joj odjednom bila dovoljno dobra da čuvam dijete.
Mirno sam odgovorila: „Naravno, mogu. Samo neka ponese stvari, hranu koju voli i sve što joj treba.“
Tetka je oduševljeno rekla: „Znala sam da ćeš pristati!“
A onda sam dodala: „I još nešto — pošto sam ja očigledno samo tetka tom djetetu, čuvanje se plaća. Isto onako kako je tvoja kćerka očekivala da ja platim njoj za čuvanje moje bebe.“
S druge strane nastala je potpuna tišina.
Nakon nekoliko sekundi tetka je samo rekla: „Ali… pa mi smo porodica.“
Nasmijala sam se i odgovorila: „Upravo tako. To sam i ja mislila dok je ona živjela kod mene.“
Te večeri stigla mi je poruka od sestrične. Kada sam je otvorila, nisam mogla vjerovati šta je napisala…
