…poznaje, pa su mu odbrusili da se vrati u stan i da „ne smeta službenim licima“. Deda Janko se samo nasmijao, sišao niz stepenice i prišao njihovom automobilu.
Mislio sam da će napraviti svađu. Umjesto toga, izvadio je iz džepa staru službenu legitimaciju i mirno pitao mlađeg policajca zna li ko je potpisao pravilnik po kojem upravo rade. Policajac ga je prvo gledao zbunjeno, a onda je pročitao ime na legitimaciji i potpuno promijenio izraz lica.
Ispostavilo se da je Janko nekada bio nadređeni njegovom pokojnom ocu. Čovjek se odmah smirio, ali Janko nije iskoristio priliku da ga ponizi. Samo mu je rekao: „Tvoj otac je znao da uniforma ne služi da se čovjek osjeti većim od naroda, nego odgovornijim pred njim.“
Tada je pokazao prema crnom terencu koji je upravo projurio ulicom. Policajci ga nisu zaustavili. Janko ih je pitao zašto. Niko nije odgovorio.
Nekoliko minuta kasnije ista patrola je sjela u automobil i krenula za terencem. Sutradan sam saznao da je vozač kažnjen zbog nekoliko prekršaja. Ali priča tu nije završila. Mladi policajac je nakon par dana došao kod Janka bez uniforme, sa kafom u ruci.
Sjedili su na terasi skoro dva sata. Kasnije mi je Janko rekao da mu se momak izvinio i priznao da je počeo posao pun entuzijazma, ali se vremenom navikao da bira lakše mete kako ne bi pravio probleme sebi.
Janko mu je rekao samo jednu rečenicu: „Čovjek se ne pokvari odjednom. Pokvari se svaki put kad prećuti ono što zna da nije ispravno.“
Od tada patrola i dalje stoji ispred zgrade, ali primijetio sam jednu razliku: više ne zaustavljaju samo stare automobile.
Mislite li da je deda Janko postupio ispravno što ih je javno prozvao ili je ipak trebalo da ih pusti da rade svoj posao bez miješanja?
