„Znam. Desilo se noćas, mislio sam da nećeš primetiti.“ Rekao je to dok je mazao paštetu na hleb. Nekoliko sekundi sam samo gledala u njega. Nisam mogla da razumem kako neko ustane, vidi šta se dogodilo u tuđem krevetu i odluči da mirno ode na doručak.
Pitala sam zašto me nije probudio ili makar skinuo posteljinu. Tada je spustio nož. „Bilo me je sramota.“ Glas mu se promenio i prvi put tog jutra više nije glumio da je sve smešno. Rekao je da mu je tokom noći pozlilo, da se uspaničio i da je pokušao da očisti fleku vlažnom maramicom.
Mogla sam da razumem nezgodu. Nisam mogla da prihvatim da mi je ostavio da je sama otkrijem i da sam još morala da ga ispitujem. Donela sam rukavice, sredstvo za čišćenje i čistu posteljinu. „Pomoći ću ti, ali ti ovo sređuješ“, rekla sam. Bez rasprave je ustao.
Dok smo skidali čaršav, ispala je njegova majica koju je ugurao između kreveta i zida. Bila je umotana u peškir moje majke. Tu mi je ponovo skočio pritisak. Imao je dovoljno vremena da sakrije stvari, a nijednom mu nije palo na pamet da mi kaže istinu. Rekla sam mu da će morati da zameni peškir i plati čišćenje ako fleka ostane.
Mama se vratila ranije nego što smo očekivali. Zatekla nas je pored otvorenog prozora, s lavorom i gomilom posteljine. Već sam otvorila usta da smislim nešto o prosutoj kafi, kad me je on prekinuo. „Ja sam napravio problem. Pozlilo mi je i nisam odmah rekao.“ Mama ga je saslušala, pa samo pokazala gde stoje kese za prljav veš.
Kasnije mi je priznala da joj je bilo žao koliko se zacrveneo. Rekla sam da je i meni žao, ali da mi nije jasno zašto je lagao dok sam stajala pred njim. Odgovorila je da to treba da raspravim s njim, a ne da celu stvar prepričavam drugaricama. Nisam je prepričala.
Platio je čišćenje, doneo novi peškir i izvinio se obema. Ipak, nismo obnovili vezu. Ta poseta trebalo je da pokaže da možemo zrelije nego ranije. Pokazala mi je koliko me još iscrpljuje da iz njega izvlačim istinu. Nezgodu sam mu oprostila. Na pomirenje nisam pristala.
