Baka ju je uzela za ruku i mirno rekla:
„Dijete moje, nemoj da se udaješ samo zato što se bojiš šta će selo reći. Ljudi će pričati nekoliko dana, a ti ćeš sa svojom odlukom živjeti godinama. Dijete koje nosiš nije sramota, ali život u kojem ćeš svakog jutra žaliti što si pristala – može postati velika nesreća.“
Sestra ju je gledala kroz suze. Baka je tada izvadila malu kovertu iz džepa i spustila je pred nju.
„Ovo sam godinama čuvala. Nije mnogo, ali dovoljno je da neko vrijeme možeš sama. Ako voliš tog čovjeka i želiš život s njim, sutra se udaj. Ali ako ideš pred matičara samo zato što misliš da moraš – nemoj.“
Te noći sestra gotovo nije spavala.
Ujutro je obukla vjenčanicu, pogledala se u ogledalo i prvi put poslije mnogo dana prestala plakati. Svi smo mislili da je konačno prihvatila svoju odluku.
Ali kada su automobili stigli po mladu, ona je sišla niz stepenice bez vjenčanice, držeći bakin kofer u jednoj ruci.
Pred svima je rekla:
„Svadbe danas neće biti.“
Nastao je muk.
Godinama kasnije priznala mi je da joj je upravo ta jedna bakina rečenica promijenila cijeli život:
„Nikada ne donosi doživotnu odluku zbog nekoliko dana tuđeg ogovaranja.“
