…da ću ga potpuno izgrebati ako nastavimo tako.
Ostala sam bez reči. Nisam mogla da verujem šta čujem. Njegova majka me je gledala kao da sam uradila nešto strašno, a moj dečko je stajao pored nje i ćutao.
„Izvinite, ali vaš sin je sam tražio da ga grebem po leđima. Nisam ga povredila namerno“, rekla sam zbunjeno.
Ona je prekrstila ruke i odgovorila:
„Znam ja dobro kakve su današnje devojke. Moj sin je dobar momak, a ti očigledno ne znaš za granice.“
Pogledala sam dečka, očekujući da će me odbraniti. Međutim, on je samo slegnuo ramenima i rekao:
„Mama, nemoj sada o tome.“
To me je zabolelo više od njenih reči. Nisam mogla da verujem da čovek s kojim planiram budućnost nema hrabrosti da kaže istinu.
Uzela sam torbu i krenula prema vratima. Tada me je njegova majka zaustavila.
„Čekaj malo, devojko. Ima još nešto što treba da znaš.“
Okrenula sam se, a ona je iz fioke izvadila malu kutiju i stavila je na sto.
„Moj sin je planirao da te zaprosi sledećeg meseca. Ali posle ovoga, nisam sigurna da si prava žena za njega.“
Pogledala sam kutiju, pa njega. Bio je crven u licu i gledao u pod.
„Je li to istina?“ upitala sam.
Klimnuo je glavom.
„Hteo sam da te iznenadim, ali mama misli da bi trebalo još malo da sačekamo.“
Tada sam shvatila nešto što ranije nisam želela da priznam. Problem nisu bile ogrebotine na njegovim leđima. Problem je bio što njegova majka odlučuje o svemu, čak i o tome kada će me njen sin zaprositi.
Skinula sam ključ njegovog stana sa priveska i spustila ga na sto.
„Kada budeš spreman da sam donosiš odluke, možda ćemo moći da razgovaramo.“
Krenula sam prema izlazu, ali tada je prvi put povisio glas:
„Čekaj! Postoji nešto što ti mama nije rekla!“
Njegova majka je naglo ustala i viknula:
„Nemoj ni slučajno da joj kažeš!“
U tom trenutku sam se sledila. Shvatila sam da njih dvoje kriju nešto mnogo ozbiljnije od obične porodične svađe…
