Kada sam došao kod nje, nisam imao nikakav govor spreman. Samo sam znao da ne mogu gledati kako se raspada od tuge.
Sjedila je u dnevnoj sobi, umotana u deku, a na stolu su bile fotografije njenog vjerenika. Nisam imao srca da odmah kažem zbog čega sam došao.
Pričali smo skoro sat vremena. Rekla mi je da se najviše plaši budućnosti, ne zbog sebe nego zbog bebe. Tada sam skupio hrabrost i rekao joj da ću biti uz nju šta god odlučila.
Onda sam izgovorio ono što sam danima vrtio po glavi: „Ako ikada budeš mislila da ti treba neko ko će biti porodica tebi i djetetu… ja bih to mogao biti.“
Nije odgovorila. Samo je počela plakati.
Odmah sam shvatio koliko je moja ideja bila pogrešna u tom trenutku. Izvinio sam se i rekao da zaboravi sve što sam izgovorio.
Narednih nekoliko sedmica nisam više spominjao ništa. Pomagao sam joj oko kupovine, vozio je doktoru i pravio se da je sve normalno.
Jednog dana me je pozvala kod sebe i pružila mi malu kutiju. Unutra je bio muški sat.
Rekla je: „Ovo je trebalo da bude njegov svadbeni poklon.“
Nisam znao šta da kažem.
Tada mi je otkrila nešto što nisam očekivao. Njen pokojni vjerenik je znao da sam ja godinama zaljubljen u nju. Primijetio je to mnogo prije nego ona. Nekoliko mjeseci prije nesreće njih dvojica su slučajno ostali sami nakon jednog druženja.
„Rekao mi je za taj razgovor“, rekla je.
Navodno mu je tada rekao: „Ako mi se ikada nešto desi, znam da bi ti bio čovjek koji je ne bi ostavio samu.“
Ta rečenica me je potpuno slomila.
Ali nisam je zaprosio ponovo. Nisam htio da njena tuga odlučuje umjesto nje.
Prošlo je skoro dvije godine. Rodila je djevojčicu, vratila se poslu i polako ponovo počela živjeti. Ja sam ostao blizu, ali bez pritiska.
A onda je jednog običnog nedjeljnog jutra ona došla kod mene, stavila onaj isti sat na sto i rekla: „Mislim da je vrijeme da prestanemo glumiti da smo samo prijatelji.“
Nismo imali veliko vjenčanje. Samo porodicu i nekoliko prijatelja.
Sat koji je trebao pripasti drugom čovjeku nisam nikada nosio. Čuvamo ga za njenu kćerku, da jednog dana zna koliko ju je njen otac volio još prije nego što se rodila.
