Na Viber mu je stigla poruka: „Jesi li joj rekao za stan?“ Ležao je dovoljno blizu da vidim ekran prije nego što ga je okrenuo. Nisam povisila glas. Zamolila sam ga da otvori razgovor. Rekao je da se radi o kolegi, ali ime na ekranu nije bilo ime nijednog njegovog kolege.
Kada je shvatio da neću odustati, pružio mi je telefon. Djevojka s kojom me je prevario pitala je kada će preuzeti ključeve. Iznajmili su stan nedjelju dana prije našeg velikog razgovora. Dok je meni obećavao da će popravljati brak, njoj je obećavao da samo čeka pravi trenutak da se odseli.
Najgore su bile poruke od tog dana. Ja sam mu poslala fotografiju našeg djeteta s priredbe na koju nije stigao. On joj je u isto vrijeme birao zavjese. Čitala sam ih polako, bez suza. Dva mjeseca koja sam mu dala nisu bila prilika da se promijeni. Za njega su bila vrijeme da pripremi drugi život dok mu ja čuvam ovaj.
„Nisam znao šta želim“, rekao je. Odgovorila sam da sada zna dovoljno da može prespavati negdje drugo. Molio me je da ne donosim odluku usred noći. Nisam odlučivala o svemu. Samo više nisam htjela da leži pored mene i govori kako sam ja jedina kojoj pripada. Uzeo je torbu i izašao.
Narednog jutra odvela sam dijete u vrtić, otišla na posao i tokom pauze pozvala sestru. Tek kada sam čula njen glas, zaplakala sam. Pomogla mi je da naredne dane organizujem bez naglih poteza. Sa mužem sam razgovarala o praktičnim stvarima i djetetu. Nisam željela da naše dijete sluša detalje zbog kojih sam ja noćima ostajala budna.
Tri sedmice kasnije javio se da je raskinuo s tom djevojkom. Očekivao je da će ta vijest nešto promijeniti. Pitala sam ga gdje je stanovao tih sedmica i rekao je: „Kod nje.“ Tada mi je bilo sasvim jasno da se vraća tek kada mu je drugi plan propao. Odbila sam pomirenje. U početku mi je tišina stana bila nepodnošljiva. Onda sam jedne večeri primijetila da već satima nisam osluškivala telefon niti pokušavala da pročitam nečiji izraz lica. Prvi put poslije dugo vremena otišla sam na spavanje bez pitanja koja će mi laž dočekati jutro.
