Mnogi baštovani se obraduju kada paradajz počne da sazrijeva i dobija krupne plodove, ali upravo tada često dolazi do problema koji može uništiti izgled i kvalitet roda. Poslije zalivanja ili jače kiše plodovi počnu pucati, a kroz pukotine vrlo brzo ulaze vlaga, trulež i razne bolesti.
Iako mnogi misle da je problem u sorti paradajza ili jakom suncu, uzrok je najčešće nepravilno zalivanje. Kada zemlja dugo ostane suha, a zatim biljka odjednom dobije veliku količinu vode, plod veoma brzo povuče vlagu i kora ne može pratiti naglo širenje unutrašnjosti paradajza. Upravo tada dolazi do pucanja.
Posebno se to dešava tokom toplih dana kada se zemlja brzo osuši, pa ljudi pokušaju “nadoknaditi” vlagu obilnim zalivanjem. Iskusni baštovani zato paradajz zalivaju redovno i umjereno kako bi zemlja stalno imala približno istu količinu vlage.
Mnogi koriste i sloj slame, suhe trave ili drugog malča oko biljke kako bi zemlja sporije gubila vlagu tokom velikih vrućina. Tako korijen ne prolazi kroz nagle promjene između potpuno suhe i previše mokre zemlje.
Veoma je važno zalivati direktno oko korijena, najbolje rano ujutro ili predveče. Kada se voda često zadržava po listovima i plodovima, mnogo je veća mogućnost razvoja bolesti i truleži.
Iskusni ljudi savjetuju i da se zreli plodovi redovno beru čim dostignu dobru veličinu i boju. Prezreo paradajz mnogo lakše puca kada poslije sušnog perioda dobije veću količinu vode.
Mnogi baštovani poslije kiše lagano rastresu zemlju oko biljke kako bi korijen imao dovoljno vazduha i kako se ne bi stvarala tvrda pokorica koja dodatno opterećuje biljku.
Pored pravilnog zalivanja, važna je i dobra cirkulacija vazduha između biljaka. Kada paradajz ima dovoljno prostora i manje zagušenja među listovima, plodovi ostaju zdraviji i otporniji tokom cijelog ljeta.
Mnogi koji godinama uzgajaju paradajz kažu da upravo ravnomjerna vlaga pravi najveću razliku. Kada biljka nema velike promjene u količini vode, plodovi mnogo rjeđe pucaju i ostaju lijepi, čvrsti i zdravi.
