Evo nastavka priče: Dejan je odmahnuo rukom prema osiguranju koje je stajalo na rubu groblja. „Izvedite je odavde“, naredio je povišenim tonom, osjećajući kako ga obuzima bijes. „Dosta je ovog cirkusa. Nećemo dopustiti da se ovakvi ljudi motaju oko mog oca.“ Dvojica krupnih radnika obezbjeđenja krenula su prema starici. Ona se nije branila niti bježala. …
Milena je ustala, otišla do zamrzivača i izvadila onaj posljednji komad svinjskog mesa koji je čuvala za Božić. Stavila ga je u čistu kesu, dodala teglu kiselog kupusa, brašno, krompir i jaja, pa rekla Petru: „Odnijesi ovo Jeleni. Reci joj da nam je ostalo viška i da nam ne treba.“ Petar je uzeo paket, pogledao …
Svekrva me zagrlila i tiho rekla: “Nemoj večeras ostati sama s njim dok ti ne pokažem nešto.” U prvi mah pomislila sam da sam je pogrešno čula. Pogledala sam prema mužu. Smijao se sa prijateljima, potpuno opušten. Pitala sam je šta to znači, ali je samo rekla da ne pravi scenu i da je sačekam …
Sagnem se da dohvatim olovku i u tom trenutku primijetim nešto neobično. Ispod stola, odmah pored njegove cipele, nalazila se mala kartica sa imenom. Podigao sam olovku i karticu, a čovjek se nasmiješio. Na kartici je pisalo ime direktora institucije. Pomislio sam da razgovaram sa direktorom i odmah se dodatno ukočio. Međutim, on mi je …
Kada sam otvorio vrata, zastao sam kao ukopan. U dnevnoj sobi je sjedila moja kćerka. Pored nje je bio njen sedmogodišnji sin, a na stolu fotografija koju nisam vidio godinama — fotografija nas dvoje iz vremena kada je još bila dijete. Nije rekla ništa. Samo je pokazala dječaku prema meni i kazala: “Ovo je tvoj …
Karma je došla potpuno neočekivano. Sa trideset godina prvi put sam bio u vezi u kojoj sam stvarno zamišljao budućnost. Zvala se Ana. Bila je smirena, direktna i potpuno drugačija od djevojaka sa kojima sam ranije izlazio. Nikada joj nisam ispričao kakav sam bio između sedamnaeste i dvadeset pete. Govorio sam sebi da je to …
Telefon je zvonio uporno. Kada sam se javila, začula sam glas žene koju nisam čula skoro deset godina. Bila je to komšinica iz ulice u kojoj smo odrasli. “Dođi ako možeš”, rekla je. “Tvoj brat je u bolnici.” Prva reakcija bila mi je da spustim slušalicu. Godinama sam pokušavala da zaboravim dan kada je izbacio …
Godine su prolazile, ali ja nikada nisam zaboravio miris te male radionice. Čovjek koji nas je pustio unutra zvao se Milan. Nije mnogo pitao. Dao je majci stari kaput, meni vunene čarape, a na malom električnom rešou zagrijao je supu koju je očigledno čuvao za sebe. Te noći nismo znali gdje ćemo dalje. Majka je …
Kroz tu prepisku saznala sam da dvije radnice već mjesecima pokušavaju da otkriju ko je pravi vlasnik lokala. Jedna od njih bila je uvjerena da je moj prijatelj sve finansirao, a druga je tvrdila da iza njega stoji “neka žena iz inostranstva”. Nisam se naljutila. Zapravo, bilo mi je pomalo smiješno koliko su bile blizu …
Ja mu kažem: „Može, biće gotovo brzo. Ali imam jedan uslov.“ Pogledao me je preko naočara kao da sam upravo rekao nešto potpuno besmisleno. Pitao je koliko će ga taj „uslov“ koštati. Rekao sam: „Ništa. Samo pet minuta vašeg vremena.“ Otvorio sam haubu i pokazao mu kvar. Nije bio veliki, obična sitnica koju sam mogao …