Ja mu kažem: „Može, biće gotovo brzo. Ali imam jedan uslov.“
Pogledao me je preko naočara kao da sam upravo rekao nešto potpuno besmisleno. Pitao je koliko će ga taj „uslov“ koštati.
Rekao sam: „Ništa. Samo pet minuta vašeg vremena.“
Otvorio sam haubu i pokazao mu kvar. Nije bio veliki, obična sitnica koju sam mogao završiti za pola sata. Zatim sam ga pitao da li se sjeća semafora od prije mjesec dana.
Lice mu se promijenilo.
Prvo se pravio da ne zna o čemu govorim. Onda sam spomenuo dvoje djece i flašu vode. U radionici je nastala tišina. Moji radnici su prestali da pričaju i samo su gledali.
Čovjek je odmah krenuo u odbranu. Rekao je da ga djeca stalno „gnjave“, da je imao loš dan i da nije nikoga povrijedio.
Nisam mu držao predavanje. Samo sam rekao: „Možda vama nije značilo ništa. Njima jeste.“
Popravio sam auto i izdao normalan račun. Nisam mu naplatio ni marku više nego što bih bilo kome drugom. Kad je krenuo, stavio sam na suvozačko sjedište dvije flaše vode.
Pogledao me zbunjeno.
„Ako ih ponovo sretnete“, rekao sam, „ovaj put im ponudite vodu umjesto da je prospete po njima.“
Nije odgovorio. Samo je sjeo u auto i otišao.
Mislio sam da je priča završena.
Dvije nedjelje kasnije ispred radionice se zaustavio isti Audi. Već sam se pripremao za neku svađu. Ali iz auta je izašao on, a za njim ona ista dva dječaka.
Nisam mogao vjerovati.
Ispričao mi je da ih je nekoliko dana tražio po gradu. Kada ih je pronašao, izvinio im se i kupio im novu opremu za pranje stakala. Njihovoj majci je ponudio pomoć da djeca više ne moraju stajati na raskrsnici.
Nisam znao da li je sve uradio zato što se stvarno postidio ili samo zato što sam ga natjerao da se pogleda u ogledalo. Iskreno, nije mi ni bilo važno.
Jedan od dječaka mi je prišao i tiho rekao: „Čiko, sad je dobar.“
Nasmejao sam se.
Tog dana sam naučio nešto što nisam očekivao. Ponekad čovjeku ne treba osveta da bi shvatio kakav je bio. Dovoljno je da mu neko mirno vrati sliku njegovog ponašanja.
A najčudnije od svega?
Taj čovjek je danas moja stalna mušterija. Svaki put kad dođe, u gepeku ima paket vode.
Kaže da ga podsjeća da jedan loš trenutak ne mora zauvijek da odredi kakav će čovjek biti poslije njega.
