Kada krenu velike ljetne vrućine, krastavci vrlo brzo pokažu znakove stresa. Listovi počinju da vise tokom dana, zemlja se brzo suši, a biljka sporije formira nove plodove. Upravo tada mnogi baštovani pokušavaju pomoći biljkama da lakše podnesu visoke temperature i zadrže snažan rast.
Jedan od trikova koji se sve češće koristi jeste dodavanje sloja suhe trave, slame ili drugog prirodnog malča oko korijena krastavaca. Mnogi tvrde da biljke tada mnogo duže zadržavaju vlagu, zemlja ostaje hladnija, a listovi ostaju zeleni čak i tokom najtoplijih dana.
Tokom ljeta sunce veoma brzo isušuje površinski sloj zemlje, posebno kod biljaka koje troše mnogo vode poput krastavaca. Kada korijen stalno prolazi kroz velike promjene između suhe i previše mokre zemlje, biljka slabi i sporije napreduje.
Zbog toga iskusni baštovani oko biljke stavljaju sloj malča debljine nekoliko centimetara. Najčešće koriste pokošenu suhu travu, slamu ili sitno usitnjeno lišće. Tako zemlja mnogo sporije gubi vlagu i ostaje rastresitija čak i poslije velikih vrućina.
Važno je da malč ne bude naslonjen direktno uz stabljiku biljke kako se ne bi zadržavala prevelika vlaga koja može izazvati trulež. Ostavlja se mali prostor oko same stabljike kako bi vazduh mogao normalno prolaziti.
Pored očuvanja vlage, malč pomaže i da korov sporije raste, pa biljka ima više hranjivih materija i vode za razvoj novih plodova. Mnogi tvrde da upravo zbog toga krastavci duže ostaju snažni i nastavljaju da rađaju čak i tokom velikih vrućina.
Iskusni ljudi savjetuju i redovno zalivanje direktno oko korijena, najbolje rano ujutro ili predveče. Kada se listovi često kvase po jakom suncu, mnogo je veća mogućnost pojave bolesti i oštećenja.
Mnogi baštovani kažu da upravo dobra zaštita zemlje pravi najveću razliku tokom ljeta. Kada korijen ostane hladniji i ima dovoljno vlage, krastavci mnogo lakše podnose vrućine i nastavljaju da daju zdrave i zelene plodove sve do jeseni.
