…po nozi. U prvi mah sam pomislila da je komarac ili da me grebe etiketa sa šorca. Polusvesna sam pomerila nogu, ali osećaj nije prestajao. Onda sam otvorila oči i ugledala nešto što me je potpuno razbudilo — iz pravca hodnika prema kauču vukao se tanak trag vode.
Ustala sam i shvatila da voda dolazi iz kupatila. Slavina na kadi je bila zatvorena, ali je pod bio mokar, a iza ormarića se čulo tiho cviljenje. Pomakla sam ga i zatekla malo štene, potpuno mokro i preplašeno. Nisam imala pojma kako je ušlo u stan.
Tek tada sam videla da su balkonska vrata ostala odškrinuta. Na ogrlici je bio broj telefona. Pozvala sam ga i javio se stariji čovek iz susedne zgrade. Glas mu je zadrhtao kada sam opisala psa. Rekao je da ga traži već dva dana i da mu je ostao od pokojne žene.
Kada je došao po njega, dugo ga je držao u naručju i plakao. A onda je pogledao moj pod i pitao zašto je voda svuda. Ispostavilo se da pas nije napravio nered — puklo je crevo ispod lavaboa. Da nisam zaspala na kauču i da me štene nije probudilo, voda bi do jutra napravila ogromnu štetu.
Čovek se sutradan vratio sa majstorom i insistirao da plati popravku. Najčudnije je što sam tog dana mislila da sam konačno dobila malo vremena samo za sebe, a završila sam spašavajući nečijeg psa. Zapravo, on je spasao moj stan.
