A onda je ona podigla pogled s telefona, ugledala me i ostala potpuno nepomična. Nekoliko sekundi samo me je gledala, a zatim je toliko glasno vrisnula da sam pomislio da će komšije pozvati policiju.
„JESI LI TI NORMALAN?! ŠTA TO RADIŠ?!“, povikala je, pokrivajući oči rukama.
Ja sam pokušao da ostanem ozbiljan, iako mi je srce lupalo kao ludo.
„Pa rekla si da te više ništa ne može iznenaditi! Htio sam samo da provjerim je li to istina!“
Ona je uzela jastuk s kauča i bacila ga prema meni.
„Budalo jedna! Oblači se odmah!“
Počeo sam da se smijem, uvjeren da je moja šala uspjela. Ali onda se dogodilo nešto što nisam očekivao.
Drug arica je spustila ruke s očiju, pogledala me pravo u lice i rekla:
„Znaš šta? U pravu si. Uspio si da me iznenadiš. Ali sad je red na mene!“
Zbunio sam se.
„Kako misliš, red na tebe?“
Ona se nasmijala nekim čudnim osmijehom, uzela telefon i počela da kuca poruku.
„Šta radiš?“, upitao sam.
„Ništa posebno. Samo zovem jednu osobu koja bi ovo trebalo da vidi.“
Odjednom mi više nije bilo smiješno.
„Koga zoveš?!“
„Sačekaj, vidjećeš.“
Brzo sam se vratio u kupatilo, obukao pantalone i majicu, pa izašao u dnevnu sobu.
„Hajde, nemoj da se ljutiš. Bila je samo šala!“
Ona je sjedila na kauču i smijala se.
„Aha, sad je šala! Maloprije si bio mnogo hrabar.“
U tom trenutku začulo se zvono na vratima.
Pogledao sam je iznenađeno.
„Ko je sad došao?“
„Idi, otvori. To je tvoje iznenađenje.“
Prišao sam vratima i otvorio ih.
Ispred mene je stajala moja djevojka!
U ruci je držala kesu s namirnicama, a na licu joj je bio osmijeh.
„Ćao, ljubavi! Rekla mi je da dođem ranije jer imate neko iznenađenje za mene.“
Osjetio sam kako mi se noge odsijecaju.
„Kakvo iznenađenje?“, promucao sam.
Iz dnevne sobe začuo se glasan smijeh moje drugarice.
„Hajde, ispričaj joj šta si maloprije uradio!“
Djevojka nas je gledala naizmjenično.
„Šta se ovdje događa?“
Pokušao sam da objasnim:
„Ma ništa, glupirao sam se. Ona je rekla da je ništa ne može iznenaditi, pa sam napravio jednu potpuno besmislenu šalu.“
Drugarica se tada ubacila:
„Tvoj momak je odlučio da mi demonstrira koliko je hrabar. Izašao je iz kupatila potpuno go!“
Djevojka je spustila kesu na pod.
Nastala je neprijatna tišina.
„Molim?!“, rekla je.
Odmah sam počeo da objašnjavam da nisam imao nikakvu lošu namjeru, da sam samo htio da nasmijem drugaricu i da sam očigledno pretjerao.
Moja djevojka me je nekoliko trenutaka ozbiljno gledala, a onda se okrenula prema drugarici.
„A ti si ga zbog toga pozvala da ja dođem?“
„Naravno! Rekla sam mu da ću i ja njega iznenaditi!“
Njih dvije su se pogledale i počele da se smiju.
Ja sam stajao nasred sobe potpuno zbunjen.
„Čekajte, vi ste se dogovorile?!“
Moja djevojka je klimnula glavom.
„Jesmo. Ona mi je odmah poslala poruku. Rekla je da si napravio najveću glupost u životu i da treba da dođem.“
Sjeo sam na fotelju i pokrio lice rukama.
„Bože, ima li kraja ovom danu?“
Djevojka je sjela pored mene i rekla:
„Ima, ali prvo moraš da naučiš jednu stvar. Nije svako iznenađenje prijatno, a naročito kada nekoga dovedeš u neprijatnu situaciju.“
Shvatio sam da je u pravu.
Okrenuo sam se prema drugarici i iskreno rekao:
„Izvini. Nisam razmišljao kako ćeš se osjećati. Mislio sam da će biti smiješno, ali sada vidim da sam pretjerao.“
Ona se nasmiješila.
„Prihvatam izvinjenje. Samo te molim da sljedeći put, kad poželiš da me iznenadiš, doneseš tortu ili cvijeće!“
Svi smo se nasmijali i činilo se da je neprijatnost konačno prošla.
Ali tada je moja djevojka izvadila telefon i rekla:
„E, sad imam još jedno iznenađenje za tebe.“
Pogledao sam je zabrinuto.
„Kakvo sad?!“
Pokazala mi je poruku od moje majke.
Pisalo je:
„Dolazimo tata i ja za deset minuta. Spremili smo vam nešto lijepo!“
Pogledao sam na sat i shvatio da će moji roditelji svakog trenutka biti pred vratima.
„Samo mi još oni fale danas!“, uzviknuo sam.
Drugarica se počela smijati toliko da je jedva dolazila do daha.
„Zamisli da su došli pet minuta ranije!“
Moja djevojka je dodala:
„E, to bi tek bilo iznenađenje!“
Nakon deset minuta roditelji su stigli. Svi smo sjedili za stolom, pili kafu i razgovarali kao da se ništa nije dogodilo.
A onda je majka, potpuno neočekivano, pogledala mene i rekla:
„Sine, zašto si danas tri puta mijenjao odjeću? Jesi li dobro?“
Drugarica se zagrcnula od smijeha, djevojka je spustila glavu, a ja sam poželio da nestanem.
Otac me je pogledao i ozbiljno upitao:
„Šta ste vas troje napravili?“
„Ništa, tata. Samo sam danas naučio jednu važnu životnu lekciju.“
„Koju?“, upitao je.
Duboko sam uzdahnuo i odgovorio:
„Da čovjek nikada ne treba da pokušava da iznenadi ženu koja tvrdi da je ništa ne može iznenaditi. Jer na kraju ona iznenadi njega deset puta gore!“
Otac se nasmijao i rekao:
„Sine, trebalo ti je toliko godina da to shvatiš? Ja sam to naučio prvog dana braka s tvojom majkom!“
Svi su prasnuli u smijeh.
Od tada više nikada nisam pokušao da napravim slično iznenađenje.
A moja drugarica, kad god me vidi, samo se nasmije i pita:
„Jesi li danas ponio odjeću ili opet planiraš neko iznenađenje?“
I tako sam od čovjeka koji je htio da napravi najbolju šalu postao glavna šala u društvu!
